Šta se dešava u telu kada se iskreno smejemo

Ponekad je dovoljan jedan iskren smeh da nam i najteži dan postane malo lakši. Osim što popravlja raspoloženje, smejanje pokreće promene u telu koje utiču na disanje, mišiće i osećaj opuštenosti, a istraživači proučavaju i njegovu povezanost sa stresom i opštim blagostanjem.

Nije slučajno što nam prija društvo ljudi s kojima možemo da se smejemo bez zadrške. Smeh može da podstakne oslobađanje endorfina, supstanci povezanih s osećajem zadovoljstva, a zajednički smeh može i da olakša povezivanje s drugima. Ipak, to ne znači da je smeh čudesni lek za sve što nas muči.

Zašto smeh prija i telu i umu

Kada se iskreno smejemo, ne rade samo mišići lica. Uključuju se i mišići trupa, disanje postaje drugačije, a nakon smeha često osećamo da je napetost popustila. Upravo zbog tih reakcija naučnici ispituju kako smeh može da bude povezan sa stresom i pojedinim pokazateljima fizičkog zdravlja. Podsetimo, postoji još 3 jednostavna načina da pobedite stres. 

Shutterstock/BGStock72

Neka istraživanja bavila su se i mogućim uticajem smeha na krvni pritisak i imuni odgovor organizma. Rezultati, međutim, ne znače da će smejanje samo po sebi sprečiti bolest ili poboljšati zdravlje kod svakoga. Za pouzdane zaključke o dugoročnim efektima potrebno je još istraživanja.

Važno je i to što smeh ponekad menja način na koji doživljavamo svakodnevne probleme. Kada se opustimo uz duhovit razgovor ili komičnu situaciju, brige mogu nakratko da deluju manje opterećujuće. Problemi zbog toga ne nestaju, ali predah može da nam pomogne da im se vratimo sa malo više energije.

Osmeh ne mora uvek da znači da smo srećni

Postoji velika razlika između spontanog smeha i osmeha koji stavljamo na lice zato što se to od nas očekuje. Ljudi se ponekad smeše iz pristojnosti, da bi izbegli neprijatnost ili zato što na poslu osećaju pritisak da uvek deluju raspoloženo. Takva reakcija ne mora da donese isto zadovoljstvo kao smeh koji dolazi prirodno. Lažni osmesi, baš kao i lažni prijatelji, ipak se mogu prepoznati. 

Stalno prikrivanje nezadovoljstva može da bude iscrpljujuće, naročito kada imamo utisak da drugima ne smemo da pokažemo kako se zaista osećamo. Zato nema potrebe da sebi namećemo dobro raspoloženje čak ni onda kada nam nije do smeha. Sasvim je u redu imati loš dan, biti umoran ili želeti malo mira.

Shutterstock bbernard

Umesto da jurimo osmeh po svaku cenu, možemo da negujemo situacije u kojima se smeh spontano javlja: druženje s dragim ljudima, razgovore koji nam prijaju i male svakodnevne radosti. Iskren smeh nije obaveza, već prijatan trenutak koji vredi podeliti kada se za njega ukaže prilika, piše Avaz. 

Pratite Srećne na instagramu