Negovala bolesnu majku 24 sata, a onda su me braća i sestre izbacili iz testamenta

Kada se Šila Vils u septembru 2017. godine preselila iz Norfoka u dom svoje kćerke Bern Rodžers i njenog supruga Džona u Bristolu, niko nije mogao ni da nasluti da će se plemeniti čin sinovske ljubavi pretvoriti u šestogodišnji rat među najbližima. Prvobitni plan bio je da sedamdesetogodišnja majka ostane u gostima svega desetak dana, nakon što su komšije zatekle nesrećnu ženu kako dezorijentisano luta ispred kuće. Međutim, ubrzo se pokazalo da je Šili potrebna daleko veća pomoć i stalna briga.

Samo godinu dana kasnije, lekovi i pregledi potvrdili su sumornu dijagnozu – demencija. Kako se zdravstveno stanje majke pogoršavalo, tako su zahtevi za njenom negom postajali sve teži i kompleksniji.

“Nisam htela da je pošaljem u dom, ostala je gde se osećala voljenom”

Uprkos naglom pogoršanju stanja, Šila Vils je kategorički odbijala odlazak u starački dom ili povratak u praznu kuću.

– Majke je ponavljala: “Ne želim da živim sama. Želim da dođem i živim sa tobom” – priseća se Bern.

Kako je bolest napredovala, Šili je postala neophodna celodnevna pomoć u svakom segmentu života: od lične higijene, preko pomoći pri ishrani i borbe sa inkontinencijom, pa sve do lečenja izuzetno bolnog prolapsa. Bernin suprug Džon Rodžers (72), inače penzionisani lekar opšte prakse, opisao je kako je izgledala njihova svakodnevica:

– Nismo smeli da je ostavimo samu ni na trenutak. Ako je Bern morala da ode do prodavnice, ja sam morao da ostanem kod kuće. Nismo mogli nigde da izađemo. Čak i odlazak u običnu nabavku bio je poduhvat. To je bio posao od 24 sata dnevno.

Čitav život ovog bračnog para bio je stavljen na čekanje. Bern iskreno govori o teškim trenucima borbe sa demencijom:

– Bilo je izuzetno teško. Mislite da je to ista ona osoba koja je oduvek bila, a onda shvatite da joj najmanja sitnica utiče na mozak. Postajala bi uznemirena, tužna, ponekad i ljuta. Za nju je sve to bilo veoma zastrašujuće.

Pročitaj i: Nije htela da pošalje baku (95) u STARAČKI DOM, a onda je uradila nešto nesvakidašnje: Zbog njene odluke se starici vratio osmeh na lice!

Tokom poslednjih nedelja majčinog života, koje su se poklopile sa prvim strogim karantinom tokom pandemije kovida, Bern je spavala na podu, na dušeku tik uz majčin krevet. Ipak, uprkos iscrpljenosti, poručuje da se nijednog trenutka ne kaje:

– Mislim da smo joj pružili najbolji mogući život. Obožavala je da bude okružena decom i unucima. Bilo joj je zaista prijatno i drago što je sa nama.

Dogovor sa majkom: “Ne želim milostinju, moraš biti plaćena”

Prema Berninim rečima, majka je od samog početka insistirala na tome da rad njene kćerke ne bude besplatan i da Bern mora dobiti pravičnu nadoknadu iz njenog imanja.

– Moja mama je stalno ponavljala: “Ne želim milostinju. Ako ne uzmeš novac za moju negu i ne rešiš to sa braćom i sestrama, otići ću u dom. Moraš biti plaćena.“ To je bio moj ugovor sa njom. I to me je držalo tokom proteklih šest i po godina, jer sam duboko osećala da bi sve drugo bilo nepravda – ističe Bern.

Ona dodaje da su se u porodici godinama vodile rasprave o tome da joj se plati za negu majke. Uostalom, na sudu su kasnije priložene brojne poruke petoro njenih braće i sestara u kojima su se načelno slagali da Bern treba da dobije nadoknadu, iako tačan iznos nikada nije zvanično fiksiran.

Nakon što je Šila preminula u aprilu 2020. godine, Bern navodi da joj je brat Endru Vils, koji je imenovan za izvršioca testamenta, poručio da uzme novac za negu koju je pružala. Bern je ubrzo prenela 100.000 funti sa majčinog računa na poseban račun – i tada je izbio nezapamćen porodični rat.

Od “svetice” do “kriminalca” na optuženičkoj klupi

Prebacivanje novca momentalno je uzdrmalo odnose u porodici. Banka je blokirala i povratila novac zbog sumnje na prevaru, a braća i sestre su prijavili Bern policiji za krađu i finansijsku malverzaciju.

– Preko noći sam od osobe koju su veličali kao sveticu jer pazi na mamu postala grozan kriminalac – sa bolom se priseća Bern.

– Samo sam radila ono što je moja majka tražila od mene. Bili su svi protiv mene, učinili su da se osećam kao žrtveni jarac.

Situacija je eskalirala do krivičnog suđenja. Svo petoro braće i sestara dalo je izjave protiv Bern u policiji i na sudu. Njen suprug Džon opisao je taj period kao apsolutnu noćnu moru:

– Bilo je apsolutno užasavajuće gledati sopstvenu suprugu na optuženičkoj klupi. Doslovno sam morao da je posmatram dok sa njene leve i desne strane stoje dva zatvorska čuvara, spremna da je odvedu u zatvor ako porota objavi da je kriva – priseća se njen suprug.

Porota je, međutim, nakon pregledanih dokaza oslobodila Bern svih krivičnih optužbi.

Borba na Visokom sudu i istorijska presuda

Nakon što je na krivičnom sudu dokazala svoju nevinost, Bern je pokrenula parnični postupak protiv majčinog imanja – čija je ukupna vrednost prelazila 400.000 funti (uključujući i prodaju majčine kuće u Norfoku za oko 235.000 funti). Naime, svih petoro braće i sestara već je dobilo svoje nasledničke udele iz testamenta, dok je Bern ostala bez ičega.

– Svi su oni dobili svoj deo iz ostavinske mase – objašnjava Bern.

Njen suprug Džon dodaje:

– Pokrenuli smo parnični postupak jer su svi braća i sestre dobili nasledstvo isplaćeno iz imanja. Ima sasvim dovoljno novca u imovini. Nije stvar u tome da nisu imali novca. Izvršitelj je podelio novac svima ostalima, a borio se da Bern ne dobije ništa – ni nasledstvo, ni novac koji joj po pravu pripada.

Pročitaj i Deca su majku smestila u STARAČKI DOM i čekala nasledstvo: Mislili su da su je se rešili, a onda im je stigla vest zbog koje su OSTALI BEZ SVEGA

Visoki sud je 2025. godine doneo ključnu odluku: utvrđeno je da su Bern i njena majka sklopile neformalni ugovor prema kojem kćerki pripada razumna nadoknada za negu. Takođe, sud je presudio da bi se, čak i bez formalnog ugovora, majčino imanje neosnovano obogatilo na račun Berninog truda i žrtve.

Na dodatnom ročištu u avgustu ove godine utvrđena je i tačna visina naknade: sud je izračunao da je Bern pružala neprekidnu negu tokom 850 dana, te joj je odredio dnevnicu od 150 funti, što ukupno iznosi 127.500 funti!

Šta kaže druga strana? Izvršitelj testamenta ulaže žalbu

Brat Endru Vils, izvršilac testamenta, izrazio je veliko razočaranje presudom i javno osporio postojanje bilo kakvog ugovora između Bern i njihove majke.

– Kao štedljiva osoba, veoma sumnjam da bi se moja majka ikada složila da plaća komercijalne cene nege nekom od članova sopstvene porodice – izjavio je Endru Vils u ime imanja.

On je istakao da su braća i sestre znali jedino za dogovor po kom bi majka Bern davala 50 funti nedeljno za troškove stanovanja i pokrivala sitne izdatke:

– Nismo bili obavešteni ni o kakvom drugom ugovoru između naše majke i Bernadet. Uvek sam se trudio da budem nezavisan i da delujem u najboljem interesu imanja. Imanje je uvek bilo spremno da Bernadet isplati stvarne troškove, kao i dodatnu nagradu u znak priznanja za njen trud. Nažalost, naše ponude nisu prihvaćene, već je ona pokrenula sudski postupak.

Endru dodaje da je porodicu zadesila nesrećna pravna neodređenost:

– Da smo bili obavešteni o ugovoru na iznose koji su dosuđeni Bernadet, verovatno bismo majku smestili u odgovarajući i regulisani starački dom gde bi imala profesionalnu negu, ili bi boravila kod drugog deteta koje ima adekvatniji smeštaj. Ova presuda se pobija žalbom jer ne može biti pravedno da imanje plaća Bernadet znatno više nego što bi koštao boravak u komercijalnom domu, posebno kada su njene potrebe za negom bile promenljive.