Čuveni ruski kardiolog živeo je 92 godine i tvrdio da ove 3 stvari polako ubijaju srce

Kardiolog Jevgenij Čazov, koji je doživeo 92. godinu, veliki značaj pridavao je tome kako čovek živi, reaguje na probleme i nosi se sa svakodnevnim stresom. Posebno je upozoravao na dugotrajna negativna osećanja, gubitak životnog smisla i stalnu izloženost uznemirujućim informacijama, ukazujući na njihov mogući uticaj na zdravlje srca i rizik od srčanog udara.

Tri stvari koje najviše utiču na srce

Zavist, ogorčenost i potreba za osvetom

Čazov je posebnu pažnju posvećivao emocionalnom stanju čoveka. Dugotrajno nezadovoljstvo, stalno vraćanje na stare sukobe, zavist i želja za osvetom mogu nas držati u neprekidnoj napetosti.

Hronični stres je više od neprijatnog osećaja – kada dugo traje, povezan je s promenama u organizmu koje mogu nepovoljno uticati na krvni pritisak i zdravlje srca i krvnih sudova.

Zato razrešavanje starih sukoba nije važno samo za odnose s drugima. Ono može pomoći da smanjimo svakodnevnu napetost i bolje brinemo o sopstvenom zdravlju.

Život bez razloga da ujutru ustanete iz kreveta

Čazov nije smatrao da se tajna dugovečnosti krije u jednoj namirnici ili “čudotvornom” doručku. Zdrava i uravnotežena ishrana jeste važna, ali čoveku je potreban i osećaj da njegov dan ima smisla.

To naročito dolazi do izražaja u starijim godinama, kada odlazak u penziju i promena ustaljene rutine kod nekih ljudi mogu dovesti do povlačenja i usamljenosti.

Razlog da se radujemo narednom danu ne mora biti veliki životni poduhvat. Briga o porodici, druženje, rad u bašti, čitanje, putovanja, kućni ljubimac ili novi hobi mogu svakodnevici dati ritam i doneti zadovoljstvo.

Neprekidno praćenje loših vesti

Nekada je glavni izvor loših vesti bio televizor, a danas su tu i mobilni telefoni i društvene mreže. Jedna uznemirujuća vest vodi ka drugoj, pa lako prođu sati u čitanju o nesrećama, bolestima, ratovima i krizama.

Takva navika kod nekih ljudi pojačava uznemirenost, remeti odmor i otežava opuštanje posle napornog dana. Zato je važno postaviti granice i odvojiti vreme za predah.

Vesti ne moraju biti prvo što ćete pogledati kada otvorite oči, niti poslednje što ćete čitati pred spavanje.