“Klečala sam pred ikonom, a onda sam shvatila”: Ljiljana Habjanović tome kako joj je Sveta Petka promenila život

Iako danas slovi za autorku najlepših duhovnih romana na našim prostorima, Ljiljana Habjanović priznaje da do svoje 42. godine Svetu Petku uopšte nije doživljavala kao svoju zaštitnicu. Kada bi odlazila u crkvu, obraćala bi se drugim svecima – pre svih Svetom Vasiliju Ostroškom i Svetom Petru Cetinjskom.

– Kad bih otišla u Sabornu crkvu ili u Crkvu Svetog Marka, prilazila bih da celivam ikone, ali sam se čak bojala da pogledam u nišu u kojoj je bila ikona Svete Petke. Verovatno moja duša nije bila dovoljno čista da bih ja mogla sa ljubavlju i verom, potpuno slobodno i otvoreno da joj se obratim – priseća se Ljiljana.

Trenutak kada su reči izgubile smisao

Preokret se dogodio u jesen 1995. godine, dok je pisala svoj kultni roman “Ženski rodoslov”. Stvaralački proces naglo je stao, nastupila je teška kriza i osećaj da je dar zauvek nestao.

– Reči su izgubile smisao. Mučila sam se i verovala da sam izgubila dar za pisanje.

U trenucima očaja i suza, dok se molila u svojoj sobi, u glavi joj se rodila misao koja je promenila sve: “A zašto se ti kao žena ne pomoliš Svetoj Petki?”

Istog trenutka pred očima joj se ukazala jasna unutrašnja slika – ikona Svete Petke u crvenoj haljini sa plavom maramom.

Poziv kume i čudo iz manastira

Da se nije radilo o običnom prividu, potvrdio je telefonski poziv koji je usledio samo nekoliko sati kasnije. Ljiljani se javila kuma koja je u to vreme radila kao pomoćnik ministra i nikada ranije nije pokazivala posebno interesovanje za veru.

Kuma joj je ispričala da je tog dana po službenoj dužnosti boravila u blizini manastira Sveta Petka Iskonska kod Paraćina. Iznenada je osetila neobjašnjiv unutrašnji podsticaj da uđe u manastirsku prodavnicu i kupi Ljiljani ikonu Svete Petke. Taj događaj bio je početak stvaranja romana “Petkana” i potpunog duhovnog preobražaja autorke.

Govoreći o naslovnoj temi razgovora – “Pokajanje nije kajanje” Ljiljana Habjanović Đurović napravila je jasnu razliku između žaljenja nad sopstvenim greškama i iskrenog preobražaja duše.

– Kada sam bila mlađa, moljakala sam Boga, klečala pred ikonom i tražila da se stvari dogode baš onako kako sam ja zamislila. A kada su me stigle posledice takvih želja, shvatila sam suštinu – naša molitva ne treba da bude traženje sopstvene volje, već predavanje i reči: Neka bude volja Tvoja – kaže Ljiljana.

Ljiljana je zaključila da pravo pokajanje podrazumeva prepoznavanje sopstvenog greha, spremnost da se promenimo i potpuno poverenje u Božji promisao – lekcija koju je naučila upravo kroz susret sa Svetom Petkom.