Kako je Sveta Petka postala zaštitnica Srba: Život svetiteljke i put njenih moštiju

Mnoge porodice 27. oktobra obeležavaju Svetu Petku kao krsnu slavu, dok hiljade vernika tog dana odlaze u hramove i kapele posvećene ovoj svetiteljki. Ali kako je svetiteljka koja je živela pre gotovo hiljadu godina postala toliko važna za srpski narod?

Odrekla se lagodnog života

Prema crkvenom predanju, Sveta Petka rođena je u 10. veku u Epivatu, mestu nedaleko od Carigrada, u pobožnoj i imućnoj porodici.

Još kao veoma mlada pokazivala je snažnu privrženost veri i pomaganju siromašnima. Predanje govori da je svoju odeću davala ljudima koji nisu imali šta da obuku, iako se njena porodica tome protivila.

Nakon smrti roditelja odlučila je da napusti dotadašnji život i potpuno se posveti Bogu. Otišla je u Carigrad, a zatim krenula na hodočašće prema Svetoj zemlji.

Godine provela u pustinji

Posle Jerusalima povukla se u jordansku pustinju, gde je živela asketskim životom, daleko od ljudi.

Godine je provodila u postu i molitvi, suočavajući se sa surovim pustinjskim uslovima.

Prema predanju, tek u poznim godinama ukazao joj se anđeo koji joj je poručio da napusti pustinju i vrati se u rodni kraj.

Sveta Petka poslušala je poruku i vratila se u Epivat, gde je provela poslednje godine života. Preminula je početkom 11. veka.

Njene mošti počele su veliko putovanje

Nakon smrti, priča o Svetoj Petki dobija novo poglavlje. Predanje kaže da su njene mošti pronađene godinama nakon sahrane, nakon čega su prenete u crkvu i postale mesto na koje su vernici dolazili da se mole.

Tokom narednih vekova mošti su zbog ratova, političkih promena i osvajanja više puta menjale mesto. Iz Epivata su u 13. veku prenete u Trnovo, tadašnju bugarsku prestonicu, gde su ostale oko vek i po. Međutim, padom Trnova pod Osmanlije započeo je novi deo njihovog puta.

Kneginja Milica donela mošti Svete Petke u Srbiju

Za snažno poštovanje Svete Petke među Srbima posebno je važan događaj s kraja 14. veka. Kneginja Milica uspela je da dobije dozvolu sultana Bajazita da mošti svetiteljke budu prenete u Srbiju.

One su 1398. godine stigle na srpsku teritoriju, a kasnije su čuvane u manastiru Ljubostinja. Početkom 15. veka mošti su prenete u Beograd, koji je u to vreme postajao jedan od najvažnijih centara srpske države. Tu su ostale sve do jednog od najdramatičnijih događaja u istoriji grada.

Sultan Sulejman osvaja Beograd i odnosi mošti

Kada je sultan Sulejman Veličanstveni 1521. godine osvojio Beograd, mošti Svete Petke odnete su iz grada. Prenete su u Carigrad zajedno sa drugim dragocenostima, dok je deo srpskog stanovništva takođe preseljen iz Beograda.

Time je završen period tokom kojeg su mošti svetiteljke više od jednog veka bile povezane sa srpskim zemljama. Ali njihovo putovanje ni tada nije bilo završeno.

Gde se danas nalaze mošti Svete Petke?

U 17. veku mošti su iz Carigrada prenete u rumunski grad Jaši. Tamo se čuvaju i danas i predstavljaju jedno od najznačajnijih mesta pravoslavnog hodočašća u ovom delu Evrope.

Deo moštiju, odnosno delovi šake svetiteljke, čuvaju se u Kapeli Svete Petke na Kalemegdanu u Beogradu. Upravo ta kapela svakog 27. oktobra postaje mesto okupljanja velikog broja vernika koji dolaze da se pomole za zdravlje, porodicu i svoje najbliže.

Zašto Srbi toliko poštuju Svetu Petku?

Viševekovna povezanost njenih moštiju sa Srbijom samo je jedan od razloga zbog kojih je kult Svete Petke duboko ukorenjen u srpskom narodu. Širom Srbije i regiona podignute su brojne crkve, manastiri i kapele posvećene svetiteljki, a uz mnoge od njih nalaze se izvori kojima narod tradicionalno pripisuje posebna svojstva.

Sveta Petka u narodnoj tradiciji smatra se zaštitnicom žena, bolesnih, siromašnih i ljudi kojima je potrebna pomoć. Zbog toga se njen praznik već vekovima obeležava sa posebnim poštovanjem, a priča o svetiteljki koja se odrekla bogatstva i život posvetila veri ostala je duboko utkana u srpsku versku tradiciju.