Stalno uzdišete i ne možete da udahnete do kraja? Evo zašto

Teško disanje, osećaj da ne možete da udahnete dovoljno vazduha, može da izazove zabrinutost. Naročito kada se ponavlja tokom dana, a iako je često povezana sa stresom i napetošću, ponekad može da ukaže i na to da postoje neki zdravstveni problemi koje ne treba zanemariti.

Sindrom uzdisanja može da izazove nelagodnost

Povremeno uzdisanje sasvim je prirodno i ima svoju ulogu u normalnom funkcionisanju pluća. Međutim, kada stalno osećate potrebu za dubokim udahom, kao da ne možete da napunite pluća vazduhom, moguće je da je reč o pojavi poznatoj kao sindrom uzdisanja.

Ovaj problem karakteriše ponavljana potreba za dubokim udahom, koji se često završava glasnim uzdahom, ali ne donosi očekivano olakšanje. Tegobe mogu da traju danima ili nedeljama, a da pritom ne ometaju govor i uglavnom prestaju tokom sna.

Shutterstock/ Image Point Fr

Duboki udasi povremeno pomažu ponovnom širenju sitnih vazdušnih prostora u plućima, u kojima se odvija razmena gasova. Ipak, ako uzdisanje postane učestalo i izaziva nelagodnost, važno je obratiti pažnju na okolnosti u kojima se javlja.

Stres može pogoršati osećaj nedostatka vazduha

Napetost, zabrinutost i anksioznost mogu da promene obrazac disanja. Kada disanje postane ubrzano ili nepravilno, osoba može da stekne utisak da ne dobija dovoljno vazduha, pa počinje da forsira duboke udahe.

Tako nastaje začarani krug: osećaj da ne možete da udahnete do kraja izaziva strah, a strah dodatno pojačava tegobe. Slične smetnje mogu da se jave i tokom napada panike ili perioda dugotrajne psihičke napetosti.

Shutterstock/Drazen Zigic

Ako je stres okidač, mogu da pomognu tehnike opuštanja, blaga fizička aktivnost i mirno disanje bez forsiranja dubokih udaha. Ipak, učestale tegobe ne treba automatski pripisivati stresu bez procene lekara.

Kada problem može da bude ozbiljniji

Osećaj nedostatka vazduha, poznat kao dispneja, može da prati različita zdravstvena stanja, uključujući astmu, upalu pluća, hronične plućne bolesti, srčanu slabost i slabokrvnost. Prateći simptomi mogu da budu stezanje u grudima, piskanje pri disanju, umor ili ubrzan rad srca.

Ako se otežano disanje pojavi iznenada, ako je izraženo ili ga prate bol u grudima, nesvestica, plavičaste usne ili izrazita slabost, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć.

Ako se često javljaju duboki uzdasi i osećaj da ne možete da udahnete do kraja, zakažite pregled. Povremeno uzdisanje je normalno, ali ponavljane tegobe zaslužuju pažnju kako bi se utvrdio njihov uzrok i, ukoliko je potrebno, započelo odgovarajuće lečenje, piše Avaz.