Marko Mrkaja savetuje kako da pronađete svoj stil: “Moda nije praćenje trendova”

Marko Mrkaja otkriva i zašto je hrabrost ključna za domaću modnu scenu, kako društvene mreže oblikuju naše želje i zbog čega se danas menja čak i sama definicija luksuza.

Iza vas su saradnje sa velikim međunarodnim magazinima i poznatim imenima. Koliko se rad za svetsku modnu scenu razlikuje od rada u Srbiji i šta biste izdvojili kao najvažniju lekciju koju ste iz tog iskustva doneli?

– Sam mehanizam rada u modnim magazinima je isti. Pokretačka snaga za svaki projekat je entuzijazam i energija kreativaca (fotografa, šminkera, frizera, stilista) da stvore nešto lepo i transformativno. Najveća lekcija jeste ostati prizemljen i svesti svoj ego na meru. Ego je najveći remetilački faktor u kreativnoj industriji. Na kraju dana, to je samo posao i mislim da ga kao takvog treba posmatrati.

Radili ste sa poznatim zvezdama. Da li su ostvareni ljudi zapravo lakši za saradnju jer znaju ko su i nemaju potrebu da bilo šta dokazuju?

– Apsolutno. Što je osoba više u kontaktu sa samim sobom i u ravnoteži sa sopstvenim bićem, to je jednostavnija. Nema prostora za nesigurnosti, koji profil nam je više ili manje loš i tome slično.

Kako biste danas definisali svoju modnu filozofiju? Šta za vas čini dobar stil i postoji li nešto na šta kao stilista nikada ne biste pristali zarad trenda ili dobrog kadra?

– Moda je zauvek moja velika ljubav, ali isto tako ne želim da je samo moda fokus. Bitno je distancirati se od nje, preokupirati se drugim stvarima i onda joj se vratiti svežim očima. Modna fotografija je drugačija, jer u određenoj meri oslikava duh vremena i tu prostora za ispoljavanje određene kreativnosti ima. Ne znači nužno da je tema slikanja bazirana na stilu, koliko možda na odsustvu istog. Koncepti su različiti. Moj pogled na fotografiju zasniva se na dosta pojednostavljenoj fotografiji – nema puno elemenata, odeća nije previše slojevita, fokus je na ženi, njenoj pozi i interakciji sa fotografom.

Često ističete potencijal domaće i regionalne modne scene. Šta nam danas najviše nedostaje da bismo bili ravnopravniji deo međunarodne modne priče – novac, hrabrost, profesionalizam ili vera u sopstveni vizuelni identitet?

– Neretko primetim da dizajneri kreiraju za društvene mreže i za svoju zajednicu, a onda požele da to bude više fešn. A sa tim rastu i troškovi produkcije i nisu svi spremni na taj vid ulaganja. To je veoma težak posao i ljudi to ne mogu da shvate jer gledaju estetski privlačan rezultat. Međutim, da bi bilo ko u tome uspeo, mora da rizikuje, hrabrost je neophodna da bi se uspelo. Nažalost, institucije koje se modom bave u Srbiji su zaostale u svojim vizijama i ne oslikavaju potrebe savremenog modnog dizajna i različitih projekata koji bi trebalo da se dese.

Jedna od glavnih tema vašeg masterklasa bila je “manje, ali bolje”. Šta za vas znači dobar capsule garderober i koji su komadi njegova osnova?

– Dobar garderober je onaj u kom mi nemamo potrebe za daljim kupovinama. To znači da, i da ništa dalje ne kupite, imate odeću koju, kada uklapate, možete zadovoljiti potrebe vašeg života i aktivnosti.

Imamo pune ormare, a često osećaj da nemamo šta da obučemo. Šta najčešće kupujemo pogrešno i kako da naučimo da razlikujemo komad koji nam zaista treba od impulsivne kupovine?

– Najčešće je slučaj da se odevni komad kupuje izolovano, tačnije da se ne razmišlja o njemu u kontekstu ostalih odevnih komada koje imamo. Neretko nas opije pojava određenog odevnog komada, a da je razlog njegove kupovine upravo samo njegova atraktivnost. Samim tim, moj prvi savet jeste da sačekamo dan-dva nakon što vidimo odevni predmet. Ako zaboravimo na njega, znači da nam zaista nije bio toliko bitan koliko smo mislili. Pitanja koja sebi treba da postavimo jesu: da li ću ga nositi u narednih 12 meseci, da li imam minimum pet donjih ili gornjih komada da ga uklapam, da li me privlači stajling osobe koja ga nosi (na reklami, video-reelsu ili kampanji) ili sam odevni komad, u koliko prilika mogu da nosim ovaj odevni komad, za koju verziju sebe kupujem? Kada odgovorimo na ta pitanja, dobijamo uvid u to da li nam je pomenuti odevni komad zaista bitan ili nije.

Instagram i TikTok gotovo svakodnevno stvaraju nove estetike i mikrotrendove. Kako da prepoznamo šta je zaista naš stil, a šta smo samo poželeli zato što nam je algoritam dovoljno puta servirao istu stvar?

– Naš stil se ne ograničava samo na odeću. To su maniri, pokreti, hobiji, interesovanja, navike. Kako se nosimo sa problemima, kako razgovaramo, sve je to stil. Samim tim, stil je rad na sebi, upoznavanje sebe. Prisustvom na Instagramu i TikToku postajemo konzumenti i deo metrike. Ja na te mreže gledam kao na razbibrigu koju treba selektivno propuštati.

Danas se sve više okrećemo vintage i second-hand komadima, kvalitetnim materijalima i odeći koja traje. Da li se menja i sama definicija luksuza, da luksuz više nije imati mnogo, već znati šta vredi imati?

– Apsolutno se menja definicija šta je luksuz, a na moje veliko zadovoljstvo ta reč prestaje da bude toliko aktuelna. Luksuz je sada sve više baziran na iskustvenim momentima, pre nego konzumerizmu. Lepo putovanje, autentičan hotel, domaća hrana, kupovina odeće na buvljoj pijaci koja ima određenu priču. Konekcije sa ljudima i rekonektovanje. Smanjivanje količine vremena koje provodimo na ekranu. Za mene su to luksuzni momenti.

Luksuz kao reč je izgubila svoj smisao danas. Ono što je luksuz treba da bude selektivno i rađeno rukom. Šta je selektivno u 460 butika brenda Louis Vuitton na svetu? Kao ni činjenica da se njihove torbe rade mašinski, a ne ručno. Nekada smo na parfem čekali da nam ga neko donese iz Pariza ili farmerke iz Trsta. To je bio luksuz. U emociji koja se stvara u čekanju, iščekivanju i radovanju.

Šta je zajedničko ljudima koji uvek izgledaju dobro, novac, dobar stilista, poznavanje proporcija ili, pre svega, doslednost sopstvenom identitetu?

– Smatram da svaka osoba koja dobro izgleda, dobro poznaje sebe. To znači da je ta osoba sebe prihvatila sa svim vrlinama i manama i da je u miru sa samim sobom. Tu nema mesta gledanju levo i desno, komparacijama sa drugima. Svi smo drugačiji i u tome je lepota. Novac je najmanji značajan faktor u toj priči. Najčešće ljudi sa najviše novca izgledaju najmanje atraktivno. Znam primere devojaka koje nose sako kupljen u vintidž radnji koje ga bolje iznesu nego one koje ga kupe u radnji.

Na masterklasu pokazujete kako se sa deset pažljivo odabranih komada može napraviti mnogo različitih kombinacija. Koju biste jednu ideju voleli da svaka žena ponese sa vašeg masterklasa i seti je se sledeći put kada otvori ormar ili krene u kupovinu?

– Ja bih bio veoma zadovoljan kada bi svaka žena samo malo više razmislila o odevanju kao načinu ispoljavanja sebe i svog bića, a manje kao razonodu. Pri tom je meni lično značajna emotivna konekcija koju možemo da imamo sa odevnim predmetom kao sredstvom koje nam mami osmeh, podseća nas na neki značajan trenutak kada smo odlučili da ga kupimo i imamo ga dugi niz godina kao stilskog saveznika. Odabrao sam jesenju kolekciju brenda “P….S…. Fashion” i predstavio da je radost u kombinovanju, a ne toliko u samom posedovanju odeće. Iako sam i ja bio zatečen kada sam počeo sa projektom uklapanja i na trenutke se nosio mišlju da li ću moći da ovo izvedem, ali u stvari, što je više vremena odmicalo, shvatio sam koliko je proces kombinovanja postao interesantniji.

Šta najviše zamerate Srpkinjama kada su stil i odevanje u pitanju?

– Uniformisanost. Pri tom bih možda pre istakao estetske zahvate i njihovu prezastupljenost, pre nego modu i stil. Poljakinje, recimo, mnogo više ulažu u negu nego u estetsku hirurgiju.

Ko su vaše modne ikone?

– Elizabet Tejlor zauvek. Njen život je zaista filmska priča o vanserijskom talentu, hrabrosti i doslednosti sopstvenim principima. Jedna je od prvih koja se zauzimala za humanitarni rad sa obolelima od AIDS-a, imala je neverovatnu energiju i život koji je u svakom trenutku delovao glamurozno, iako je ona lično prolazila kroz velike probleme.