Ako imate ove dve osobine onda lako padate na teorije zavere

Naučnici su otkrili da u tome ko će verovati u teorije zavere ključnu ulogu igraju dve glavne osobine ličnosti. Ovo istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu “Applied Cognitive Psychology”, vodio je Adrijan Furnam sa “Norwegian Business School”. U studiji je učestvovalo 253 ljudi iz različitih zemalja, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Kanadu i Australiju.

Autori su analizirali ukupno 14 psiholoških i demografskih faktora kako bi utvrdili zašto neki ljudi lakše prihvataju teorije zavere i veruju da uticajne institucije namerno skrivaju istinu od javnosti.

Obrazovanje, starost i inteligencija NISU presudni!

Istraživači su došli do iznenađujućeg zaključka. Najjači faktor koji predviđa razmišljanje u okviru teorija zavere nisu ni obrazovanje, ni starost, pa čak ni inteligencija!

Prema rezultatima istraživanja, izdvajaju se sledeća dva ključna faktora:

Niska tolerancija na neizvesnost i neodređenost

Ljudi koji teško prihvataju činjenicu da za događaje oko nas nemamo uvek jednostavna i jasna objašnjenja znatno su podložniji teorijama zavere. Nasumičnost i nepredvidivost života kod njih izazivaju nelagodu, pa potrebu za kontrolom pokušavaju da zadovolje kroz prividno jasnu i sređenu priču u kojoj neko ima potpunu kontrolu nad događajima.

Pročitaj i: Pojavio se 2000. godine i tvrdio da je DOPUTOVAO IZ BUDUĆNOSTI, predvideo je NIZ ISTINITIH DOGAĐAJA i onda je samo nestao

Teorije zavere su po pravilu daleko jednostavnije od stvarnog života koji je pun nejasnoća i kontradiktornih informacija.

Ubeđenje da je svet u svojoj osnovi nepravedan

Druga važna osobina jeste snažno verovanje da je sistem podešen u korist određenih privilegovanih grupa.

Za takve pojedince teorije zavere nude okvir pomoću kojeg objašnjavaju zašto se dešavaju loše stvari – ako već veruju da sistem ne funkcioniše pravedno, lakše im je da prihvate ideju da iza problema stoji tajna grupa koja namerno usmerava događaje.

Ko je najviše u riziku

Istraživači su uočili da su ove osobine češće prisutne kod mlađih muškaraca, posebno kod onih sa izraženijim verskim ubeđenjima. Takođe, kod osoba koje su podložnije teorijama zavere primećene su autoritarne osobine, krutost u razmišljanju i neprijatnost pri susretu sa složenim objašnjenjima.

Zanimljivo je i to da osoba koja čvrsto veruje u jednu teoriju zavere ne mora nužno verovati u sve ostale. Razlog leži u tome što različite teorije zadovoljavaju različite psihološke potrebe, pri čemu je potreba za izvesnošću jedna od najvažnijih u nepredvidivom svetu. Upravo zbog te duboke potrebe za izvesnošću, samo iznošenje činjenica često nije dovoljno da promeni duboko ukorenjena ubeđenja kod onih koji u teorije zavere već veruju.