Radio kao kontrolor u GSP, a onda se sreo sa medicinskom sestrom koja nije imala kartu

– Jednom mi se majka razbolela i odveo sam je bolnicu. Bila je golema gužva, a mi smo kao i ostali čekali red. Mami je bilo slabo, jedva je stajala na nogama. U jednom trenutku došla je medicinska sestra, uzela je za ruku i odvela u ordinaciju. Ne događa se baš svakoga dana da vas neko primi preko reda, uvek nešto čekate, red na šalteru, u prodavnici ili u pošti – počeo je Marko svoju priču.

Kako je ovaj kontrolor karata rekao, često su ga samo osuđivali, popreko gledali i bežali od njega, ali se ispostavilo da je ovo radno mesto donelo i drugačije iskustvo.

– Bio sam iznenađen da nas je neko primio baš kad nam je trebalo, pa sam je odlučio da pitam zašto nam je pomogla. Ali, kad je počela da priča, setio sam se toga dana u autobusu: bila je velika gužva, ona je nervozno preturala po torbi, a ja sam stajao i čekao da nađe kartu. Nije ga našla, pa se počela da se izvinjava i da priča kako je žurila da ne zakasni i zaboravila ke kod kuće. Video sam kako spušta pogled i da ju je sramota. Često sam je sretao na istoj relaciji, uvek je imala kartu, pa sam samo produžio dalje. I, eto, toga dana ona se mene setila, kaže da je to zapamtila i da mi sad vraća, jer možda ja sada žurim na posao, a majku ne mogu da ostavim u takvom stanju – ispričao je Marko za Slobodnu Dalmaciju pa je ovim putem otkrio kako odmah na ulazu u autobus može da nasluti ko ima kartu, a ko moli Boga da ga ne uhvate.

“U autobusu se vidi ko je kulturan, a ko ne”

– Kada uđem u autobus i pogledam putnike, gotovo uvek znam ko ima kartu, a ko je nema. Momak ili devojka koji imaju kućno vaspitanje, dok vi dođete do njih, već drže pripremljenu kartu. Daju vam je i još vam zahvale kad je pregledate. A imate i drugog koji sedi, čeka vas i čim mu priđete, počne da vas vređa – rekao je i dodao kako često znaju da se umešaju i drugi putnici:

– Jave se drugi putnici i brane onoga koji kartu nije kupio. Onda u autobusu nastane haos. A autobus je pun ljudi koji moraju na posao, kod doktora ili po dete. Ne možete sve ljude da zaustavite u držite u nedogled – poručio je i priznao kako mu je najteže sa mladima kada su udruženi.

– Problemi su najčešće povezani s lokalnim stanovništvom, pretežno s mladim ljudima koji su bahati, razbijaju po autobusu i prave probleme. Najgori su kada su u grupi, kada su u čoporu. Tada vam prete, pljuju vas ili gađaju. Vi ste tu nemoćni. Kada su sami, onda uglavnom nema problema. Ali u grupi su najgori – poručio je Marko.

(Slobodna Dalmacija)