Slavi se praznik Prenos moštiju svetog Aleksandra Nevskog

Veliki čudotvorac kojem je posvećen današnji praznik, Aleksandar Nevski, bio je veliki ruski knez, sin kneza Jaroslava i svetac Ruske pravoslavne crkve koji je 2008. godine proglašen za najveću ličnost ruske istorije.Iako je reč o ruskom svecu, Aleksandar Nevski je postao simbol borbe za očuvanje pravoslavlja, pa ga kao sveca poštuju u svim pravoslavnim narodima slovenskog porekla. To je slučaj i sa Srbijom, iako ga kao krsnu slavu u našoj zemlji proslavlja tek nekoliko desetina porodica, naročito u okolini Kragujevca.

Prema predanju, Aleksandar Nevski bio je pravdoljubiv, žalostivan, istinski pobožan, prezirao je sujetu sveta. Od rane mladosti bio je vernik a noći je, govori predanje, najradije provodio u molitvi.

A 1236. godine postao je novogorodski knez, pobedio je Švede na reci Nevi i zato je prozvan Nevski. Silnim ga je činila vera u Božju pomoć i vojnicima je pre bitku govorio: “Bog je ne u sili nego u pravdi“. Jednom prilikom javili su se svetitelji Boris i Gljeb jednom njegovom vojvodi i obećali svoju pomoć velikom knezu. Bio je silan vladar, a veliki deo svojih snaga trošio je na jačanje pravoslavlja, ne samo u Rusiji već u svim pravoslavnim zemljama.

Dvadeset sedam godina knezovao je a onda, osećajući da mu se približava odlazak iz ovoga sveta, zamonašio se i dobio monaško ime Aleksije, pričestio se zatim svetim Tajnama, i upokojio se blaženo 14. novembra 1263. godine, u svojoj 43. godini.

Sahranjen je u manastiru Roždestva Presvete Bogorodice, u Vladimiru. Pri sahrani, kada je mitropolit hteo da mu stavi u ruku oproštajnu gramatu, on je sam otvorio ruku i uzeo gramatu. Kralj Aleksandar Karađorđević smatrao je Svetog Aleksandra svojim zaštitnikom, pa mu je u Beogradu, na Dorćolu podignuta crkva tridesetih godina prošlog veka.

O čudima Aleksandra Nevskog postoje mnoge legende. Jedna od njih kaže da su se u crkvi gde je počivalo telo sveca, jedne noći sveće su se navodno upalile same od sebe, a dva starca izašla su iz oltara i prišla njegovom grobu, govoreći: “Aleksandre, ustani i spasi praunuka Dimitrija, koga napadaju tuđinci”.

Aleksandar je ustao iz groba i krenuo s njima, a sve to je navodno video čovek koji brine o crkvi i o tome izvestio crkvene vlasti. Sveštenici su mošti Aleksandra Nevskog postavili u kivot i tom prilikom su bolesnici, prilazeći im s verom, dobili isceljenje.

Zato se veruje da svako ko ima nekog bolesnog ili “slabog” u porodici, mora ujutru otići u crkvu, upaliti sveću i pomoliti se ovom čudotvorcu, a da će on svakome ko mu se iskrenom molitvom obrati, pomoći.

U Srbiji se praznik Svetog Aleksandra Nevskog još zove i Lesendrovan, a običaj je da danas oni koji imaju goste obavezno svoje prijatelje još na kućnom pragu ponude rakijom.

Ako gosti dolaze u kuću u kojoj je danas krsna slava, treba da podignu čašu i nazdrave: “Ko slavu slavi i podiže, njega slava i ljudi pazili, slavio za mnoga ljeta i godina, sve bolje, punije i zadovoljnije!”.