Dobio srce od donora pa oženio njegovu udovicu: Na kraju skončao kao i njen prvi muž

Sve je počelo u jesen 1995. godine. Soni Grejem, ugledni direktor jedne obrazovne ustanove u Gruziji, bio je na samrti zbog kongestivne insuficijencije srca. Lekari su mu davali mesece života. A onda je stigao poziv koji je promenio sve. Tridesettrogodišnji Teri Kotl izvršio je samoubistvo pucajući sebi u glavu, a njegova porodica odlučila je da donira organe.

“Pogledao sam je i osetio da je znam oduvek”

Operacija je prošla savršeno. Soni se brzo oporavljao, ali u njemu je tinjala neizdrživa želja da sazna čije srce mu je spasilo život. Pismo zahvalnosti agenciji za transplantaciju ubrzo je spojilo dve sudbine. Soni je ugovorio sastanak sa Terijevom udovicom, Šeril Kotl.

– Kada sam je prvi put ugledao, svet je stao. Nisam mogao da odvojim pogled od nje. Osetio sam neku neobjašnjivu, magnetnu privlačnost. Pogledao sam je i osetio da je znam oduvek. To nije bila obična simpatija, to je bio duboki, iskonski nemir – pričao je kasnije Soni svojim najbližim prijateljima.

Šeril, koja je ostala sama sa decom nakon tragičnog gubitka muža, takođe je bila zatečena ovim susretom.

– Bilo je to bizarno i utešno u isto vreme. Sedela sam prekoputa čoveka koji je bio znatno stariji od mog pokojnog supruga, ali kada bih stavila ruku na njegove grudi, osećala bih otkucaje koje bih prepoznala zatvorenih očiju. Delovalo je kao da je deo mog Terija ponovo sa mnom – poverila se Šeril u jednom od retkih intervjua pre nego što se povukla iz javnosti.

Strast prema pivu, hot-dogovima i istoj ženi

Romansa je planula trenutno. Soni i znatno mlađa Šeril započeli su vezu, a 2004. godine su stali pred oltar. Međutim, sa novim brakom došle su i neobične promene u Sonijevom ponašanju koje su počele da plaše njegovu porodicu.

Bihevioralni stručnjaci koji su kasnije analizirali ovaj slučaj zabeležili su svedočenja Sonijevih prijatelja:

– Soni pre operacije nikada nije pio pivo, niti je podnosio brzu hranu. Odjednom, postao je zavisan od piva i hot-dogova, upravo onoga što je pokojni Teri obožavao. Promenio je način na koji hoda, pa čak i reči koje koristi u svakodnevnom govoru. Postajao je Teri – rekli su oni.

Teorija koja ledi krv u žilama: Ćelijska memorija

Kako je vreme prolazilo, Sonijev unutrašnji svet postajao je sve mračniji. Godine 2008., tačno dvanaest godina nakon transplantacije, Soni je upao u tešku, neobjašnjivu depresiju, istu onu koja je proždirala njegovog donora pre nego što je povukao obarač.

U javnosti se tada ponovo pokrenulo pitanje takozvane ćelijske memorije – kontroverzne teorije da organi, a naročito srce, mogu skladištiti sećanja, emocije i karakterne crte donora.

– Nauka je dugo odbacivala ove fenomene kao čistu koincidenciju ili psihološku autosugestiju – objašnjava dr Robert Klark, neuropsihijatar koji se bavio sličnim slučajevima.

– Međutim, srce ima sopstveni kompleksni nervni sistem, takozvani ‘mali mozak u srcu’. Sve je više svedočanstava pacijenata koji nakon transplantacije razvijaju identične strahove, talente ili, u ovom najgorem slučaju, autodestruktivne nagone svojih donora. Soni Grejem nije nasledio samo tkivo, on je nasledio Terijevu traumu – dodao je doktor.

Krug je zatvoren na identičan način

U aprilu 2008. godine, u dvorištu svoje kuće, Soni Grejem je pronađen mrtav. Prizor je bio stravičan i sablasno poznat. Soni je izvršio samoubistvo pucavši sebi u glavu iz sačmarice.

Šeril Kotl je tako, po drugi put u svom životu, postala udovica. Oba njena muža preminula su na identičan način, sa identičnim razlogom i sa potpuno istim srcem koje je kucalo u njihovim grudima.

Krug sudbine se zatvorio, ostavljajući iza sebe jedno od najvećih i najjezivijih pitanja moderne medicine: Da li nas naši organi određuju više nego što smo spremni da priznamo i da li se sudbina može prepisati zajedno sa genetskim materijalom?

Sara je otputovala u Tursku da donira jetru čoveku kojeg je jedva poznavala, a onda je preživela pakao nakon operacije