Zašto nove veš-mašine peru po tri sata? Mnogi misle da su pokvarene, a istina je drugačija

Na prvi pogled deluje potpuno nelogično – kako je moguće da savremena veš-mašina, sa svom tehnologijom koju ima, pere duže od starih modela? Odgovor nije tako jednostavan. U priču su umešani potrošnja vode i struje, količina veša, način zagrevanja vode, savremeni deterdženti i enzimi, ali i način na koji sama mašina procenjuje koliko joj je vremena potrebno. Upravo to pitanje pokrenulo je zanimljivu raspravu među korisnicima hrvatskog Reddita. Jedna korisnica požalila se da joj program za pamuk traje više od tri sata, a komentari su ubrzo otišli u nekoliko potpuno različitih pravaca – od šala o “malim ljudima koji žive u mašini” do ozbiljnih objašnjenja o tome šta se zapravo događa tokom višesatnog pranja i da li kratki programi zaista mogu jednako dobro da operu veš.

Razlog je, između ostalog, u tome što savremeni uređaji drugačije upravljaju vodom i energijom. Mašina često prvo proceni količinu veša, a zatim prema tome prilagođava količinu vode, trajanje pojedinih faza pranja i ispiranja. Cilj je da se postigne propisana efikasnost uz što manju potrošnju vode i električne energije. Ipak, onima koji pamte stare mašine teško je da ne primete jednu stvar – za jedno obično pranje danas je često potrebno mnogo više vremena.

Jedna korisnica hrvatskog Reddita upravo zbog toga se požalila:

“Zašto nove mašine za veš peru pamuk više od tri sata? Pišem ovo dok čekam da mašina završi posle dobra tri sata rada. Uključila sam je u 21 sat i još čekam, svaki put se iznerviram koliko to traje. Stare mašine nisu toliko dugo prale ili sam zaboravila? Na ovoj ne mogu ni da skratim vreme, ona radi po svom i možeš da se slikaš.”

A nije je zbunio samo standardni program.

“Čak i ono ‘brzo’ pranje, gde piše 30 minuta, pere duže. Uvek je čekam kao budala”, požalila se.

Kao i obično na društvenim mrežama, ozbiljno pitanje prvo je dobilo nekoliko duhovitih odgovora.

Jedan korisnik je napisao:

“Možda pere majicu po majicu.”

Drugi je otišao korak dalje:

“Mali ljudi koji žive unutra peru ih ručno, a pola njih je još uvek na odmoru pa traje malo duže.”

Ipak, iza šala se ubrzo razvila ozbiljna rasprava.

Da li savremene mašine peru duže da bi trošile manje?

Jedan korisnik smatra da je upravo štednja glavni razlog zbog kojeg su programi danas toliko dugi:

“Programi su sve duži radi veće isplativosti po pitanju potrošnje energije i vode. Ide se ka tome da budu što štedljivije. Meni nedostaje nekadašnja brzina, ali takve se više ni ne prave.”

Drugim rečima, savremena mašina ne mora nužno da radi bez prekida tri ili četiri sata. Ona može da koristi manje vode i nižu temperaturu, a da dužim procesom pranja ipak postigne odgovarajući rezultat.

Međutim, jedan učesnik rasprave ponudio je sasvim drugačije objašnjenje.

Da li su enzimi u deterdžentu razlog za dugo pranje?

“Razlog je to što današnji, bolji deterdženti više ne koriste sapune i slična sredstva za pranje, već enzime. A njima treba vremena i određena temperatura da bi uspešno odradili posao”, napisao je korisnik.

Prema njegovom objašnjenju, enzimski deterdženti, odnosno više od 90 odsto onih koji se mogu pronaći na tržištu, efikasniji su od starih sapuna i agresivnijih sredstava, manje oštećuju odeću i mogu da omoguće pranje uz manju potrošnju vode. On je dodao da se time štedi i električna energija, budući da značajan deo energije koju mašina troši odlazi na zagrevanje vode.

Međutim, postoji i druga strana priče.

“Loša strana je to što je za aktivaciju većine enzima u deterdžentu potrebno vreme, otprilike tri sata”, naveo je.

Prema njegovom objašnjenju, starije mašine koristile su deterdžente bazirane na sapunu i agresivnijim sredstvima. Industrijske mašine, poput onih koje se koriste u hotelima, i danas mogu koristiti drugačije formulacije deterdženata.

“One mogu oprati veš i za manje od sat vremena, ali potroše više energije i postoji veći rizik od oštećenja boje i vlakana odeće”, napisao je.

Njegov zaključak bio je da je promena tehnologije deterdženata jedan od razloga zbog kojih danas na pranje čekamo duže, ali da zauzvrat možemo prati uz manje vode i energije i uz manje oštećivanje odeće.

Znači li to da kratki programi ne peru dobro?

Ovo objašnjenje otvorilo je novo pitanje. Jedna korisnica pitala je ono što verovatno zanima mnoge koji redovno koriste program od 15 ili 30 minuta:

“Znači li to da kratka pranja ne peru odeću kako treba? Meni je najdraže šareno uključiti na brzi program i odeća mi izgleda čisto.”

Odgovor je bio:

“Da, kratki programi namenjeni su slabo zaprljanom vešu i vešu koji se pere na nižim temperaturama, do 30 ili 40 stepeni.”

Prema ovom objašnjenju, enzimi se ne aktiviraju svi jednako na niskim temperaturama, pa kratki programi nisu namenjeni za jako zaprljan veš niti za stvari kod kojih je potrebno temeljno pranje, poput posteljine, peškira i donjeg veša.

Za svakodnevnu odeću koja nije jako prljava, niže temperature mogu biti sasvim dovoljne. U istoj raspravi pojavila se i preporuka da se na nižim temperaturama koristi tečni deterdžent, dok se praškasti može koristiti na višim temperaturama. Ipak, dugo čekanje ne mora uvek da znači da je program napravljen da traje nekoliko sati.

Jedan korisnik upozorio je na situaciju koja se može dogoditi kada mašina dugo ostane na poslednjem minutu:

“Kad ti dugo stoji na 0:01, zna se nešto pokvariti kod vrata, odnosno mehanizma koji se otključava nakon hlađenja. Mašina stavi 0:01 jer je gotova, ali vrata otvori tek kada se taj deo ohladi.”

Kako je naveo, upravo to se dogodilo njegovoj mašini. Nakon dolaska majstora i zamene dela, problem je nestao i mašina više nije dugo ostajala na poslednjem minutu.

Drugačije objašnjenje za enzime

Rasprava se, očekivano, nije završila bez suprotstavljenih mišljenja. Jedan korisnik odlučno je osporio tvrdnju da su enzimi glavni razlog zbog kojeg savremene mašine peru toliko dugo:

“O čemu ti pričaš? Deterdženti su i danas većim delom sapuni. Enzimi su im dodavani već decenijama.”

Prema njegovom mišljenju, enzimi ne podnose visoke temperature lako, dok neke vrste mrlja zahtevaju upravo mnogo vode i više temperature.

“Enzimi olakšavaju pranje na niskim temperaturama, a novije mašine su pod tom ‘ekološkom’ egidom počele prati duže i sa manje vode. I, naravno, lošije peru”, naveo je.

Dakle, ni među korisnicima ne postoji saglasnost oko jednog jedinog razloga.

Zašto se vreme na ekranu tokom pranja menja?

Još jedan korisnik podsetio je na važnu stvar koju mnogi možda ne primećuju. Savremene mašine često “vagaju” veš i na osnovu količine procenjuju koliko će program trajati.

“Nove mašine za veš obično ‘vagaju’ veš, pa dužinu programa prilagođavaju količini veša koji se pere. Moja mašina takođe kaže da program traje oko tri sata, ali ako je napunim 85 do 90 posto, a ne do vrha, program završi pola sata ili čak više ranije.”

Zato vreme koje vidite kada pokrenete mašinu ne mora nužno biti vreme koje ćete na kraju zaista čekati.

A šta je sa programima od 15 minuta?

Nekima višesatno pranje uopšte nije problem, jer njihove mašine imaju i veoma kratke programe.

“Moja ima brzi program od 15 minuta. Lepo je uključim i takmičim se sama sa sobom koliko ću toga očistiti po stanu dok ona ne zazvoni”, napisao je jedan korisnik.

Ali odmah je usledilo upozorenje da takav program ipak nije namenjen svakoj situaciji:

“Ali taj brzi program više je za pranje nove odeće ili osvežavanje stvari iz ormara nego za to da nešto posebno opere. Ako ti odeća posle ne smrdi, valjda je u redu.”

Drugim rečima, kratki program može biti praktičan kada odeću samo treba osvežiti, ali nije zamena za duži ciklus kada je veš jako zaprljan.

Istina možda ipak nije tako jednostavna

Rasprava se ponovo vratila na deterdžente i njihovu ulogu. Jedan korisnik ponovio je tvrdnju da današnji deterdženti uglavnom koriste enzime koji bolje razgrađuju masnoću i prljavštinu, ali im je potrebno više vremena da deluju.

“Brzi programi na mašinama ne aktiviraju sve enzime, pa treba dodati više deterdženta i očekivati tu i tamo nešto lošiji rezultat”, naveo je.

Istovremeno, napravio je razliku između kućnih i industrijskih mašina, tvrdeći da industrijske mogu oprati veš za manje od sat vremena jer koriste drugačije formulacije deterdženata.

Jedna korisnica složila se sa tim i dodala svoje iskustvo:

“Tačno to. Zato ja koristim profesionalne proizvode jer mi oni jedini operu kao nekad, samo što ih nema baš na puno mesta za kupiti.”

Na kraju se pojavio i možda najpraktičniji komentar cele rasprave.

Jednom korisniku višesatni programi ne predstavljaju problem – jednostavno ih je uklopio u svoj radni dan.

“To je za nas koji radimo od kuće. Ujutru, kad počne radni dan, uključim mašinu. Za tri i po sata, kad je gotova, vreme je za pauzu u kojoj mogu da ispraznim mašinu, složim stvari za sušilicu i pokrenem sledeći program od tri i po sata. Kad je sušilica gotova, to je to. Znam da je za danas dosta!”

I možda je upravo to najbolji odgovor na pitanje koje je pokrenulo celu raspravu.

Savremene mašine za veš zaista mogu da peru znatno duže nego njihovi stariji modeli, ali razlog nije samo jedan. Na trajanje programa utiču količina veša, izabrani program, temperatura, potrošnja vode i energije, način rada konkretnog uređaja, ali i karakteristike deterdženta. Zato sledeći put kada pogledate ekran i ugledate još tri sata do kraja nemojte odmah pomisliti da se mašina pokvarila. Možda samo pokušava da odradi posao uz drugačiji balans vode, energije, temperature i vremena nego što su to radile mašine kojih se sećamo iz detinjstva, prenosi Jutarnji.hr.

Pogledajte BONUS VIDEO: