Danas je Velika Gospojina: Ovo su najvažniji običaji koje su naši stari strogo poštovali

Velikoj Gospojini prethodi dvonedeljni Gospojinski post (od 14. do 28. avgusta), jedan od strožih u godini. Vernici su postili na vodi od ponedeljka do petka, a na ulju tokom vikenda, uz molitvu i uzdržanje, pripremajući se za praznik duhovno, a ne samo telesno. Riba je tokom Gospojinskog posta bila dozvoljena samo na Preobraženje.

Na Veliku Gospojinu ide se na liturgiju, pale se sveće i upućuje posebna molitva Presvetoj Bogorodici. Posebno joj se obraćaju žene, majke i oni koji traže utehu, zaštitu i pomoć u teškim trenucima. U mnogim mestima ovaj dan je i seoska slava ili zavetina, pa se organizuju litije i sabranja.

Običaji za Veliku Gospojinu

Na današnji dan narod poštuje običaje koji se inače poštuju kad je crveno slovo u crkvenom kalendaru. Ne rade se teški fizički poslovi, posebno ženski ručni radovi (šivenje, pletenje), iz poštovanja prema Bogorodici. Dan se provodi mirno, u krugu porodice ili u crkvi. Na dan Uspenja Presvete Bogorodice veruje se da je dobro učiniti milosrđe – pomoći nekome, podeliti hranu ili dar.

Veruje se, takođe, da je dobro da svaka kuća ima makar jednog molitvenika koji je postio Gospojinski post i koji će se na današnji dan pričestiti, a ukućanima doneti osveštanu naforu kako bi se cela porodica držala na okupu u Hristu.

U kućama vernika sprema se posna trpeza, jer je praznik ove godine u petak. Čak i oni koji su postili ceo Gospojinski post i pričestili se posle liturgije, danas bi trebalo da poste, ali kako je veliki praznik po tipiku je dozvoljeno jesti ribu.

U srpskom narodu postoji običaj da se na Veliku Gospojinu u kuću unosi bosiljak, kao i da se hrana koja će se na današnji praznik naći na trpezi začini bosiljkom.

Narodna verovanja

Velika Gospojina označava i prekretnicu u godini. U narodu se kaže da od tog dana “leto ide ka kraju”, pa se vezuje za završetak toplijeg perioda i početak mirnijeg, jesenjeg ritma.

Ipak, suština Uspenja Presvete Bogorodice nije u običajima, već u veri da smrt nije kraj, nego prelazak u večni život. Zato se ovaj praznik obeležava dostojanstveno, bez veselja u bučnom smislu, sa dubokim mirom.

Velika Gospojina je za mnoge porodice i krsna slava, pa se tog dana okupljaju najbliži, ali ove godine u duhu posta, skromno i sa zahvalnošću.

Pogledajte BONUS VIDEO: