Izabel je zgrozila svet svojim anoreksičnim telom, umrla je sa 19 kilograma

Izabel je rođena 12. septembra 1982. godine u Marselju, u Francuskoj. Njen otac Kristijan, uspešan poslovni čovek, zbog čestih službenih putovanja retko je boravio kod kuće, pa je devojčica postala centar sveta svojoj majci Mari. Iako je radila kao učiteljica, Mari je nakon Izabelinog rođenja gotovo u potpunosti posvetila život ćerki.

Međutim, njena privrženost vremenom je, prema svedočenjima Izabel, prerasla u opsesivno zaštitničko ponašanje. Plašila se da će ćerka jednog dana odrasti, napustiti dom i ostaviti je samu, zbog čega je, kako je Izabel kasnije tvrdila, pokušavala da kontroliše gotovo svaki aspekt njenog života.

Navodno joj je branila druženje sa vršnjacima i retko joj dozvoljavala da izlazi iz kuće, verujući u neobičnu teoriju da deca na svežem vazduhu brže rastu. Opsesivno je pratila njenu visinu i težinu, a svaki znak fizičkog razvoja teško je podnosila, navodi se u Izabelinim sećanjima.

Posmatrajući majčinu patnju, mala Izabel je, kako je kasnije opisivala, jela veoma malo kako je ne bi razočarala. Njen dnevni obrok često se svodio na svega nekoliko komadića čokolade i tanjir kukuruznih pahuljica. Iako je bila neprestano gladna, nije se usuđivala da traži više hrane, verujući da će tako ispuniti majčina očekivanja, što je ozbiljno ugrozilo njeno zdravlje.

Simbol borbe protiv anoreksije

Već sa 13 godina, Izabel se suočila sa teškim oblikom nervne anoreksije. Pri visini od 165 centimetara imala je svega 25 kilograma i često je završavala u bolnici. Iako je još kao tinejdžerka shvatila da njeno stanje nije normalno i poželela da ozdravi kako bi živela kao njeni vršnjaci, oporavak je bio izuzetno težak. Kako je kasnije tvrdila, pod strogom kontrolom svoje majke gotovo da nije imala priliku da se izbori sa bolešću.

Svetsku pažnju privukla je 2007. godine, kada ju je poznati italijanski fotograf Olivijero Toskani pozvao da učestvuje u kampanji “Ne anoreksiji”. Tada je imala 25 godina i težila svega 28 kilograma. Fotografija njenog iscrpljenog tela obišla je svet i postala jedan od najupečatljivijih simbola upozorenja na razorne posledice anoreksije.

– Fizičke i psihičke patnje kroz koje sam prošla mogu da navedu druge devojke da zastanu i razmisle. Ako moje fotografije pomognu makar jednoj osobi da se oslobodi tog zarobljeništva, onda je sve ovo imalo smisla – govorila je u jednom intervjuu, ističući da anoreksija nije stil života, već ozbiljan poremećaj u ishrani.

Njeno telo postalo je toliko iscrpljeno i osetljivo da su joj čak i kapi vode tokom tuširanja ili pranja sudova izazivale nepodnošljiv bol, dok je gotovo svako jutro započinjala u grčevima.

Tragičan kraj jedne porodice

Iako je Izabel otvoreno govorila da sanja o jednostavnoj sreći, ljubavi i majčinstvu, lekari su joj objašnjavali da bi za ostvarenje tih želja morala da povrati deo izgubljene telesne težine. Nažalost, njen organizam više nije imao snage da se izbori sa posledicama bolesti.

Preminula je 17. novembra 2010. godine u jednoj pariskoj klinici od posledica akutne respiratorne infekcije. Imala je 28 godina, a u trenutku smrti težila je svega 19 kilograma.

Njena smrt duboko je pogodila porodicu. Dva meseca kasnije, 18. januara 2011. godine, njena majka Mari oduzela je sebi život.

Nakon gubitka ćerke i supruge, otac Kristijan pokušao je da pokrene pravni postupak protiv bolnice, tvrdeći da su lekari odgovorni za Izabelinu smrt. Međutim, ishod tog postupka nije javno poznat.

Baš poput Izabel, i Kristina se bori sa anoreksijom i imala je samo 17 kilograma. Ona nije mogla ni gutljaj vode da popije, a onda je otkrila kako danas živi.