Čuveni hirurg objasnio šta nas najviše udaljava od dugovečnosti

Upravo na to upozorio je i poznati hirurg Mario Alonso Puig, koji tvrdi da najveći problem modernog načina života nije manjak sporta, već nedostatak kretanja tokom dana. Prema njegovim rečima, ljudsko telo nije stvoreno da provodi sate sedeći za računarom, u automobilu ili ispred telefona, a upravo to danas radi veliki broj ljudi širom sveta.

“Ono što nas najviše udaljava od dugovečnosti i kvalitetnog života nije nedostatak treninga, već nedostatak kretanja tokom dana. Kretanje je važnije od samog treninga”, istakao je Puig.

Njegova poruka poslednjih godina postaje sve aktuelnija jer savremeni način života podrazumeva višesatno sedenje. Mnogi ljudi ujutru odlaze na posao, veći deo dana provode za stolom, zatim sede u prevozu ili automobilu, a veče završavaju ispred televizora ili mobilnog telefona.

Iako deo njih redovno trenira, stručnjaci upozoravaju da organizam ne funkcioniše tako da jedan intenzivan trening može potpuno da “izbriše” štetu nastalu dugotrajnim sedenjem.

Ljudsko telo nije stvoreno za višesatno sedenje

Mario Alonso Puig objašnjava da je ljudsko telo evolucijski prilagođeno stalnom kretanju. Da bi to objasnio, osvrnuo se na način života naših predaka.

“Pre oko 150.000 godina, kada se pojavio Homo sapiens, muškarci su dnevno prelazili i do 30 kilometara, dok su žene hodale oko 20 kilometara”, naveo je hirurg.

U to vreme fizička aktivnost nije bila izbor niti rekreacija, već uslov opstanka. Ljudi su morali da hodaju kako bi pronašli hranu, vodu i sigurno sklonište.

Danas je situacija potpuno drugačija. Savremena tehnologija i način rada omogućili su ljudima da gotovo sve obavljaju sedeći. Upravo zbog toga stručnjaci smatraju da organizam trpi posledice načina života za koji evolutivno nije prilagođen.

Dugotrajno sedenje povećava rizik od ozbiljnih bolesti

Sličnog mišljenja je i američki istraživač Džejms Levin, koji godinama proučava uticaj sedentarnog načina života na zdravlje.

Njegova istraživanja pokazala su da dugotrajno sedenje povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih bolesti. Osim toga, sve je više dokaza da nedostatak kretanja utiče i na mentalno zdravlje, raspoloženje i nivo energije.

Stručnjaci upozoravaju da višesatno sedenje usporava metabolizam, smanjuje potrošnju energije i negativno utiče na cirkulaciju. Poseban problem predstavlja činjenica da mnogi ljudi sede gotovo bez prekida – nekada i po nekoliko sati.

“Telo mora redovno da se aktivira kako bi mišići, srce i metabolizam pravilno funkcionisali”, objašnjava dr Puig.

Male navike prave veliku razliku

Iako upozorenja zvuče ozbiljno, stručnjaci ističu da rešenje ne mora da bude komplikovano niti da podrazumeva sate provedene u teretani. Naprotiv, ključ zdravijeg života nalazi se u malim navikama i kontinuiranom kretanju tokom celog dana.

Puig savetuje jednostavne promene koje gotovo svako može da uvede u svakodnevicu:

• češće hodanje,
• korišćenje stepenica umesto lifta,
• ustajanje tokom rada za računarom,
• kratke šetnje tokom pauze,
• izlazak iz autobusa ili tramvaja jednu stanicu ranije,
• istezanje i razgibavanje na svakih 30 do 60 minuta.

Čak i kratko kretanje od nekoliko minuta može poboljšati cirkulaciju, ubrzati metabolizam i smanjiti negativne efekte sedenja. Posebno naglašava važnost prekidanja dugotrajnog sedenja tokom radnog dana, jer mnogi ljudi nisu ni svesni koliko vremena provedu bez gotovo ikakvog pokreta.

Jedan trening nije “dozvola” za ostatak dana bez kretanja

Jedna od najvećih zabluda modernog načina života jeste verovanje da sat vremena treninga može da nadoknadi deset ili više sati sedenja. Stručnjaci upozoravaju da fizička aktivnost jeste važna, ali da telo najbolje funkcioniše kada postoji redovno kretanje tokom celog dana.

To ne znači da trening nema koristi – naprotiv, redovna fizička aktivnost i dalje je izuzetno važna za zdravlje srca, mišića i celokupnog organizma. Međutim, trening ne bi trebalo posmatrati kao „kompenzaciju“ za ostatak dana proveden bez pokreta.

Upravo zato se poslednjih godina sve više govori o konceptu takozvanog “aktivnog života”, koji podrazumeva više spontane fizičke aktivnosti tokom svakodnevnih obaveza.

Kretanje važnije nego ikada

U vremenu kada većina ljudi radi kancelarijske poslove i veliki deo dana provodi ispred ekrana, stručnjaci smatraju da je kontinuirano kretanje jedan od ključnih faktora za očuvanje zdravlja i dugovečnosti.

Male promene u svakodnevnim navikama možda deluju beznačajno, ali dugoročno mogu imati veliki uticaj na organizam.

“Zdravlje ne zavisi samo od jednog treninga dnevno, već od ukupne količine kretanja tokom dana”, poručuje dr Mario Alonso Puig na kraju.

Bonus video: