in

Roditeljske taktike koje nikako ne mogu biti dobre po dete

Bez obzira da li ste rođeni 70-tih ili 80-tih, znate da mnoge roditeljske taktike, tehnike i discipline koje su koristili danas nisu prihvatljive.

Foto:Shutterstock

Roditeljima često nije potrebno mnogo vremena da uvide da načini na koji su oni vaspitavani danas jednostavno nisu primenljivi.

Otkrivamo vam koje su to roditeljske taktike koje se i danas koriste, a u praksi su se pokazale kao loše za decu.

Poći ćemo od pitanja – koja su to normalne roditeljske taktike koje ne treba smatrati normalnim?

Poređenje dece u porodici

Stručnjaci za razvoj dece tvrde da upoređivanje deteta sa njegovom braćom i sestrama zaslužuje da bude denormalizovano.

Sećate se sigurno kako to zvuči “Zašto ne možeš da budeš makar malo kao tvoja sestra ili brat?”.

Ovakve rečenice uništavaju samopouzdanje deteta i sprečavaju ga da bude ono što jeste.

Uvek u senci ostvarenja svoje braće i sestara dete stiče lagano utisak da nije dovoljno vredno, zbog čega često i dolazi do rivalstva među braćom.

Tretiranje deteta kao ličnog terapeuta

Ako detetu kažete “Tvoj otac je užasan, sve moram da radim sama; opet nije oprao posuđe” ne samo da pravite grešku stvarajući kod deteta odbojnost prema ocu, već na njegova mala pleća stavljate vrlo težak teret.

Deca nisu vaš lični terapeut. Ona ne mogu da učine apsolutno ništa da reše probleme svojih roditelja.

Vi bi trebalo da ste model koji im pokazuje kako se problemi rešavaju.

Ignorisanje dečijih osećanja

Foto:Shutterstock

Deca ne znaju poput odraslih osoba da kanališu svoja osećanja.

Vama kada dođe da vrištite od besa i plačete na sav glas, proradi mala crvena lampica u glavi koja vam signalizira da pronađete drugačiju metodu.

Deca to nemaju, odnosno nemaju još uvek, a ono što imaju su osećanja.

Zanemarivanjem, poništavanjem ili apsolutnim ignorisanjem njihovih osećanja vi ignorišete njihovu važnost i postojanje.

Nazivanje deteta razmaženim

Potpuno je apsurdno da jedan roditelj svoje dete nazove razmaženim.

Naročito ako se to odnosi na činjenicu da dete ima novi mobilni telefon, PC, tonu brendirane garderobe u ormaru i slične stvari koje su mu upravo roditelji kupili.

Da to nije bio izbor roditelja, deca to ne bi imala, zar ne?

Ako roditelj smatra da takve stvari dovode to toga da dete bude razmaženo, ne bi trebalo da mu ih kupuje, niti da dozvoljava drugim članovima porodice da to rade, umesto što ističe nepotrebno.

Foto:Shutterstock