in

Psihologija ima objašnjenje – evo zašto nam se čini da je januar najduži mesec

Januar, kao što znamo, traje 31 dan – baš kao i šest drugih meseci u kalendaru. Ali za razliku od sunčanog jula ili užurbanog decembra, za mnoge ljude prvi mesec u godini uvek izgleda kao da traje čitavu večnost. Na društvenim mrežama i u pop kulturi, januar je nezvanično kršten kao “najduži mesec u godini”. Naša percepcija vremena igra bitnu ulogu, ali zašto je mržnja posebno prema mesecu januaru dostigla razmere epidemije? Evo šta kažu stručnjaci.

Foto: Unsplash

Razočaranje posle praznika

Kloi Karmajkl, klinički psiholog i autor knjige “Nervna energija: Iskoristite moć svoje anksioznosti”, objašnjava: “Dobijamo poklone ili ih dajemo, gledamo druge ljude kako doživljavaju čaroliju praznika koji im stvaramo i sve to nas jednostavno preplavljuje dopaminom.

Zato se osećamo tako dobro. Nakon praznika pak može doći do osećaja da ta vrsta opijenosti više ne postoji jer nema više lučenja dopamina”.

Hladni mračni dani

Zajedno sa januarom dolazi vrhunac najgorih zimskih vremenskih prilika i jedan od najmračnijih dana u godini. Ovo može da pogorša sezonski afektivni poremećaj i uzrokuje da se mnogi ljudi sakriju u svoje domove, čineći januar manje pogodnim za spontana društvena okupljanja“ koja mogu ljudima pružiti popravak raspoloženja.

Suočavanje s dugovima

Ovo je takođe doba godine kada se mnogi ljudi možda trgnu pred svojim saldom na računu nakon praznika – i shvate da treba da stegnu kaiš.

Vraćanje rutini

Ukoliko niste preterani ljubitelj svoje rutine pre praznika, povratak na svakodnevicu nakon nekog prazničnih dana odmora može biti težak i učiniti dani duži.

Primera radi, ne samo da može biti teško da se vratite svojoj uobičajenoj rutini vežbanja posle praznične pauze, već možda osećate i posledice gubitka onih endorfina koji izazivaju sreću koje biste inače požnjeli od vežbanja.

Nova godina, novi pritisci

“Neki ljudi mogu osećati pritisak u vezi sa svešću o protoku vremena, pošto je januar početak nove godine. Možda će osetiti veliki pritisak dok se osvrću na ono što su uradili ili nisu postigli prošle godine te dodatni pritisak u vezi s godinom koja je pred nama”, ističe dr Karmajkl.

Fokusiranje na teške stvari

Dr Karmajk kaže da svi ti neprijatni aspekti januara mogu zauzvrat uticati na to kako percipiramo vreme. “Postoji mnogo faktora koji utiču na našu percepciju vremena, ali generalno, kada osećamo nelagodnost ili bol, ili smo uznemireni, obraćamo više pažnje na našu nelagodu i koliko dugo ona traje“, kaže ona.

Šta možete da uradite povodom toga

Srećom, postoje neki koraci koje možete preduzeti da bi januar krenuo malo manje glacijalnim tempom.

Planirajte zabavne aktivnosti – Mnogi ljudi donose odluke i planove koje se osećaju obaveznim da urade u januaru, ali bi takođe trebalo da se trudite da uradite nešto novo i drugačije u čemu zaista uživate, kao što je zabavan čas ili oživljavanje hobija.

Neka vam zdrav početak nove godine bude prijatniji – Razmislite o trošenju novca na zdrav početak nove godine, kao što je možda paket ličnih treninga ili masaža ili zdrava hrana. To može pomoći da se taj osećaj pritiska tokom nove godine pretvori u osećaj prilike i novog početka.

Odspavajte – Možda ste malo izgoreli od svih prazničnih aktivnosti, ili čak na mentalnom i emocionalnom nivou malo iznemogli “Tokom spavanja, to je skoro kao da mozak defragmentira hard disk. Mozak se zaista sam organizuje. Dakle, može biti veoma zdravo da sebi date period hibernacije nakon tog velikog naleta aktivnosti”, kaže Karmajkl.

Zapamtite da se nazire kraj – novi mesec je tu iza ugla, a s njim i nove mogućnosti.

Izvor: 24sedam