in

Moramo da donesemo odluku – Raščistite svoje nedovršenosti

Mnogima od nas poznat je osećaj entuzijazma koji se javlja kada postignemo željeno, stavimo tačku, zatvorimo jedno životno poglavlje. Bilo da je reč o nekom zahtevu koji smo pred sebe stavili, zadatku, projektu, odluci, bilo da su u pitanju raščišćeni odnosi, osećaj je uvek sjajan, zar ne?

Foto: Shutterstock

Kakav nalet samopuzdanja. Međutim, postoje oblasti u našem životu gde stvari ostavljamo nedovršene. Sa ovom konstatacijom mnogi od nas mogu da se poistovete.

Ok je da privremeno ostavimo nered, zažmurimo, gurnemo pod tepih, ali šta ako se iznova i iznova saplićemo o isti i ako naše privremeno postane trajno?

Da bismo uspeli u bilo čemu, neophodno je da donesemo odluku, planiramo, počnemo, nastavimo, završimo i ostvarimo.

Ovi naizgled laki koraci, ukoliko ih sledimo, vodiće nas putem ostvarenja onoga što želimo da postignemo. Ovaj put nije uvek idealan i većina nas izgubi navigaciju i tako ostane da tapka u mestu.

Koliko nas se nikada ne ostvari? I obično nam uvek nedostaje onaj jedan korak ili dva koja nas dele do osećaja zadovoljstva i sreće, oslobađanja endorfina.

Glavno pitanje zapravo je zašto ljudi ostavljaju stvari nedovršene. Dobar izgovor može biti lenjost, nedostatak motivisanosti, premišljanje, previše zahteva i razloga odjednom.

Ipak, kada razmišljam o stvarima koje sam ostavila nedovršenim, a ima ih, uviđam da su to sve stvari u životu gde nismo jasni, kao i gde imamo blokade, bilo da su u pitanju psihičke ili fizičke.

Uglavnom prisustvo emocije straha, koja nas sputava da nastavimo, traži izgovore i odvlači pažnju. I eto nas, tapkamo u mestu, gledajući u ono što je iza nas. 

Može biti obeshrabrujuće saznanje da stvari o kojima smo maštali, želeli, stvari za koje smo odlučili da ćemo ostvariti ostaju samo podsetnik na neuspeh i „trebalo je, ali nisam“. Često sam svedok ovih reči koje i sama izgovorim. Ostajemo sabotirani od strane nas samih, svesno prepuštajući se osećanju straha, gomilajući nedovršenosti.

 „Ako je zatrpan sto znak zatrpanog uma, kakav je onda značaj čistog stola?“ Da, ti neredi i nedovršene stvari umeju da nas zarobe, preokupiraju pažnju, učine bezuspešnim, nepoverljivim u sopstvene sposobnosti, nervoznim, izvuku nam energiju. Merilo za uspeh u životu.

Udaljavaju nas od realnosti, uljuljkavajući u prividnu sigurnost dok s vremena na vreme na površinu ne ispliva naše nezadovoljstvo. Takvim umom retko da ćemo biti u mogućnosti jasno da vidimo poteškoće, odnose, prilike, kao i da dopustimo sebi nove izazove i stvari.

Bez obzira na to koliki nered napravimo, koliko imamo svakodnevnih smetnji, nedovršenih stvari, oslobađajuće je da znamo da postoje načini da ponovo podesimo navigaciju i nastavimo putovanje. Do cilja. Ne razmišljajte, aktivirajte se i delajte odmah.

Ne ostavljajte čišćenje samo za prolećne dane, već radite to u kontinuitetu. Pri tome mislim i na psihičko i na fizičko čišćenje. Odaberite jednu po jednu stvar, spisak uvek pomaže, i počnite da dovršavate.

Stalno se pitajte  šta vam je potrebno da bi neku određenu stvar rešili. Neka vam to bude prvi korak koji će vas svesno odvesti do narednog.

Sve što možete odmah da uradite ne odlažite za sutra, ni za dan posle. Ne odugovlačite. Ono što ne želite recite tome odlučno „Ne“ i odbacite ga. Verujte svojoj intuiciji, ne strahu. Budite dovoljno hrabri da napravite prostora za sve one nove stvari koje želite, i odbacite sve izgovore za podnošenja nereda u svom životu.

Iz iskustva, bićete srećniji i sigurniji u sebe.

Izvor: Original magazin