Asmatičar, srčani zalizak, obolenje… Najčešće greške koje pravimo u izgovoru ovih medicinskih izraza

Ovo su najčešće greške koje pravimo kada su u pitanju mediciniski termini. Kako se pravilno izgovaraju?

Foto: Shutterstock

Hronično upalno oboljenje disajnih puteva zove se astma. Ljudi koji boluju od ove bolesti zovu se astmatičari, i oni imaju astmatične napade.

Zbog suglasničke grupe -stm- koja je teška za izgovor, govornici često pri izgovoru ove reči izbacuju sulasnik t.

Posledica tog uprošćavanja dovodi do niza neispravnih oblika kao što su: asma, asmatičar, asmatični napad.

Slučaj sa srčanim zaliscima je nešto drugačiji.

U „Rečnikuˮ Matice srpske stoji objašnjenje ove reči: zalistak je tkivo u vidu lista koje zatvara neki otvor u organizmu, a za zalizak piše sledeće: deo kose ili brade koji se spušta od obraza ispred uva, zuluf.

Do mešanja ovih pojmova dolazi zbog njihove promene kroz padeže. Zalistak se menja na sledeći način: zaliska, zalisku. Isto tako se menja i reč zalizak: zaliska, zalisku.

Gubljenje glasa t u paradigmi kod imenice zalistak opravdano je zbog nepostojanog a. Međutim, genitivi množine ovih dveju imenica nisu isti.

Genitiv množine imenice zalistak glasi zalistaka, a za imenicu zalizak on zvuči ovako: zalizaka.

Takođe, često se greši i kod izgovora reči infarkt.

Fonetski sklop ove imenice nije u duhu našeg jezika, pa se zato često čuje pogrešan oblik – infrakt.

Još jedna greška kada su u pitanju medicinski termini često se čuje među govornicima srpskog jezika.

Reči kao što su odelenje i obolenje nisu književne. Umesto njih treba koristiti ispravne oblike koji glase odeljenje i oboljenje.

Do zabune dolazi zbog ekavskog i ijekavskog izgovora našeg jezika.

Govornicima sa ekavskim izgovorom oblici odeljenje i oboljenje zvuče kao ijekavski, pa se zbog toga opredeljuju za „ekavske varijanteˮ koje nisu normativno prihvaćene.