in

Sjajni književni klasici koji imaju manje od 200 strana

Istina je da se svi nadamo sve boljem vremenu i šansi da se vidimo sa nekim na otvorenom i uopšte provedemo što više vremena na suncu, ali isto tako, preporuke za čitanje uvek mogu da budu dobrodošle.

Foto: Shutterstock

Čitanje je nešto što može da se obavlja i napolju, na klupici ili drugde u prirodi, a inspiracija nikad nije loša stvar.

Možda u prethodnoj godini niste imali koncentracije za čitanje, ili mislite da ste iscrpeli sve moguće izvore preporuka, zato je tu lista knjiga čija se radnja odigrava na manje od 200 strana.

Džon Stajnbek – O miševima i ljudima (107 strana)

Stajnbek je neko čije ime povezujemo sa opširnijim i deskriptivnijim romanima, ali ovde je ispričao vrlo upečatljivu i dirljivu priču na malo više od sto strana.

To može da bude uvod u njegovo pisanje, ali i otkrivanje njegovog genija u nešto kraćoj formi.

Džordž Orvel – Životinjska farma (112 strana)

Da, znamo da je ova knjiga skoro neizbežna na mnogim listama, ali uvek je vredi staviti kao preporuku za nekoga ko je nije čitao.

I dalje jednako moćna i relevantna kao kada je izašla, ova alegorija je nešto što bi trebalo da se nađe na policama svakog doma.

Artur Konan Dojl – Baskervilski pas (112 strana)

Ljubitelji Šerloka Holmsa nisu bili srećni kada je ser Artur Konan Dojl „ubio“ svog svetski poznatog detektiva, te se on ipak odlučio da ga vrati u ovom romanu.

Bez obzira na to kakvi su bili njegovi motivi da napiše ovu priču, ona je i više nego zadovoljavajuća i predstavlja neizbežni deo Holmsove mitologije i lika.

Alber Kami – Stranac (123 strane)

Možda vam se nije dopala kada ste je čitali kao obaveznu lektiru, ali ova knjiga definitivno ostavlja jači utisak na drugo, kasnije čitanje, kada smo malo zreliji i iskusniji.

Na stranu upoređivanja sa mnogim drugim kultnim delima književnosti, ovde je poenta u tome da se društvo okreće protiv onih koji ne žele da igraju njegovu igru i koji se ističu po drugačijem ponašanju.

Dž. G. Balard – Potopljeni svet (158 strana)

Balard donosi književnu distopiju u kojoj se svet, usled globalnog zagrevanja i klimatskih promena, u potpunosti okrenuo protiv ljudske rase i u kome je priroda preuzela primat.

Što više vremena prolazi, to ova zastrašujuća priča dobija na težini usled aktuelnih klimatskih promena, ali svakako je u pitanju književno delo vredno vašeg vremena.

Knut Hamsun – Glad (158 strana)

Prvi roman norveškog Nobelovca veoma je značajan za književnost, jer je kasnije uticao na mnoge pisce, među kojima su Kafka, Džojs i Henri Miler.

Knjiga prati mladog pisca koji pokušava da postigne uspeh u književnosti po svaku cenu, pa i po cenu življenja u krajnjoj bedi.

Filip K. Dik – Ubik (191 strana)

Možda su mu druga književna dela poznatija zahvaljujući filmskim adaptacijama, ali ovaj roman nikako ne treba zanemariti.

Teško je objasniti zaplet a ne zaći u previše detalja, ali prisutni su elementi prepoznatljivi za ovog pisca – neobičan protok vremena, zavere raznih organizacija, razdvajanje fizičkog i psihičkog prostora i mnogi drugi.