in

Filmovi sa dobrim nastavcima koje smo obožavali

Živeo dan smrti predubeđenja i ishitrenih predrasuda! Ovako – svaki iole upućeniji filmoljubac sigurno dobro zna da u visoko preciznom i krajnje predvidljivom sistemu Holivuda svako odlaganje premijere filma, pogotovo kada su u pitanju filmovi sa dobrim nastavcima, ukazuje da nešto tu ne štima.


Time se dobija na vremenu, a možda je i hitri remont u pitanju.

 Ali, sa poprilično zebnje iščekivani i višestruko odlagan novi Kendimen je zapravo odličan film!

Naravno, ne u rangu veličanstvenog remek-dela ne samo horor-žanra, izvornog Kendimena reditelja Bernarda Rouza, ali i dalje odličan, osoben, intrigantan, uzbudljiv film, pa još i veoma podatan za analizu na drugu, treću decimalu.

Imajući to u vidu, ovom prilikom vas podsećamo na dvanaest slučajeva kada su dobre „prvence“ pratili iznenađujuće dobri nastavci, ali preglednosti i ekonomičnosti radi, zadržaćemo se na holivudskom uzorku.

Terminator 2: Sudnji dan

Kako se lako može dokazati na svih ovih dvanaest uzoraka, iznenađujuće dobar nastavak voljeno-valjanog filma samo treba da prati jednostavnu mustru – da gledaocima ponudi isto, ali maštovito i nadahnuto prepakovano, uz svest o uvek brzom protoku vremena u filmskoj industriji i sa njom umreženim tehnologijama, kao i uz poštovanje svega onoga što je činilo srž izvornika.

A poželjno je da se, ukoliko je to ikako moguće, i zadrže udarna autorska imena iz ekipe. 

T2, osim što je sigurno jedan od, recimo, dvadeset najboljih i najrevolucionarnijih holivudskih filmova svih vremena, upravo je to – još bučniji, još dinamičniji, sa dodatno vidljivim tragovima ka motivima i zapletima iz antičke mitologije, još kreativno i idejno odvažniji.

Osmi putnik

Reditelj Džejms Kameron je, eto, zaslužan i za ovaj poduhvat – nasuprot (doduše, veoma efektne) klaustrofobične kamernosti početnog Osmog putnika Ridlija Skota, ovde smo dobili eksplozivnu akciju, podosta nihilizma i korensku i amblematičnu pojavu onoga što će istorija filma nešto malo docnije označiti kao erected-woman (uspravljena/borbena/neustrašiva žena), naravno, u tumačenju Sigorni Viver.

Umri muški 2/Umri muški sa osvetom

 

Ovaj serijal je ubrzo po prvom naslovu u nizu (remek-delu u režiji Džona Mektirnana) postao planetarna referenca (do te mere da je dospeo i u naslov i u refren hita naše Ane Bekute!), a drugi i treći deo samo su znalački pratili i nastavili taj maestralni trag.

Reni Harlin se izvrsno snašao na planu režije drugog dela, a reč je o reditelju i autoru kome Holivud svakako duguje nekoliko dodatnih i poštenih šansi, dok se Mektirnan u punoj formi vratio na čelo kolone u trećem naletu.

I nakon toga, tu negde je i krenuo strmoglav u slučaju ove franšize.

Pobesneli Max 2: Auto-put besa

Slčno se može ustvrditi za ovaj donekle obuzdaniji serijal; drugi, kod nas poznat po podnaslovu Rat za vodu, predstavljao je i kreativno i produkciono vidno raskošniju dopunu svega onoga dobrog, a mnogo je toga bilo valjanog, iz prvog filma, dok je Fury Road par decenija kasnije pokazao da je ta zlatna žila i dalje žila-kucavica, pa čak i bez velikog i znamenitog Mela Gibsona. Najposle, dobili smo Furiozu u briljantnom tumačenju Šarliz Teron.

Zlatno oko

Istina, čak nekoliko filmova iz serijala o besmrtno-neprolaznom Džejmsu Bondu se mirne duše moglo naći na ovoj listi, ali lični je utisak da to zavređuje ovaj novi početak u režiji Martina Kembela koji je ovde zbilja stigao do tačke potpune i smislene redefinicije čitave polazne postavke.

Značajno je doprineo i novi Bond, uvek odlični Pirs Brosnan.

Povratak Betmena

(Ponovo) lični je utisak da je po pitanju filmskih ekranizacija Betmen najviše sreće imao sa rediteljem Timom Bartonom, tada očito u naponu kreativnih snaga i moći, a njegov Batman Returns, sa sve dopunom u vidu „zločinačke“ trojke i neprincipijelne koalicije (u likovioma koje su odlično odigrali Mišel Fajfer, Deni Devito i Kristofer Voken).

  

Film je ponovo nosio i Kiton u stamenom i preciznom tumačenju naslovnog lika, a zadržan je i blago posprdni ton kao važna stavka.

Planeta majmuna

Ovaj serijal je pomalo začudno i nenadano u više navrata vraćan u život (već pominjani Tim Barton se prilično izbrukao početkom ovog milenijuma na iste teme), a gorenavedeni naslov je pratio vrlo dobrog prethodnika.

Pritom, donevši neverovatno izvrstan rad VFX majstora i jednu istinski prevratničku crtu – reditelj Met Rivs i ostatak autorske ekipe u ovoj priči nepatvorenog tragizma postavljaju pitanje – a šta će biti ako majmuni krenu da donose svesne odluke?

Povratak u budućnost 3

Nadajmo se da će cunami najčešće jalovih i ne baš inteligentinih zamisli o rimejkovanju svega i svačega zaobići ovu besprekornu trilogiju; reditelj Robert Zemekis je već prvim filmom stvorio savršen repertoarski film, a drugi i treći predstavljali su nadahnute remikse već viđenog.

Tako se u trećem, sa istom osnovnom začkoljicom, istom glumačkom ekipom i obiljem autoreferenci, stiglo i na Divli zapad. I ponovo – savršenstvo.

Pre ponoći

Naravno, franšize su najčešće u slučajevima bučnih akcionih i SF spektakala, kao i mahom raspojasanih pučkih komedija i beslovesnih horora, tu je nekako i najsmislenije i najlakše nastaviti započetu nit, ali ne mora da bude tako (pogledajte još jednom šta piše u uvodnom pasusu ovog teksta).

Ričard Linklejter je, tako, stvorio izvanrednu i naglašeno tihu i suptilnu trilogiju koja je zahvatila dve decenije, a u kojima smo kroz spoj lahoraste a upečatljive melodrame i blago intelektualistički intonirane pričaonice, pa još praktično u formi duo-drame, gledali kako nastaje, stasava i evoluira jedna očito zdrava i prava ljubav.

I, gle čuda, teško da bi se stiglo do te kote da glavne uloge ne tumače znalački „urimovani“ Žili Delpi i Itan Houk.