in

Najbolji uzor – evo kako Sevilja ostatke pomorandže pretvara u električnu energiju

Na proleće je vazduh u Sevilji prijatan sa mirisom azahara, cvetova pomorandže, ali 5,7 miliona kilograma voća koje gradsko drveće od 48.000 stabala izbaci na ulicama zimi predstavlja opasnost za pešake i glavobolju za gradsko odeljenje za čišćenje.

Foto: Shutterstock

Sada je pokrenuta šema za proizvodnju sasvim druge vrste sokova od neželjenih pomorandži: električne energije.

Južni španski grad započeo je šemu za upotrebu metana koji se proizvodi kao plod fermentacije za proizvodnju čiste električne energije.

Inicijalna šema koju je pokrenula Emasesa, opštinska kompanija za vodu, koristiće 35 tona voća za proizvodnju čiste energije za pokretanje jednog od gradskih postrojenja za prečišćavanje vode.

Pomorandže će ući u postojeće postrojenje koje već proizvodi električnu energiju iz organskih materija. Kako narandže fermentiraju, prikupljeni metan će se koristiti za pogon generatora.

„Nadamo se da ćemo uskoro moći da recikliramo sve gradske pomorandže“, rekao je Benino Lopez, šef Emasesinog odeljenja za životnu sredinu. Da bi to postigao, procenjuje da bi grad trebao uložiti oko 250.000 evra.

„Sok je fruktoza koja se sastoji od vrlo kratkih lanaca ugljenika i energetske performanse ovih lanaca ugljenika tokom procesa fermentacije su veoma visoke“, rekao je. „Nije stvar samo u uštedi novca. Pomorandže su problem za grad i mi proizvodimo dodatnu vrednost od otpada.”

Foto: Shutterstock

Iako je cilj za sada upotreba energije za pokretanje postrojenja za prečišćavanje vode, konačni plan je da se višak električne energije vrati u mrežu.

Tim koji stoji iza projekta tvrdi da je, s obzirom na ogromnu količinu voća koje bi inače otišlo na deponiju ili se koristilo kao đubrivo, potencijal ogroman.

Kažu da su ispitivanja pokazala da će 1.000 kg proizvesti 50kVh, što je dovoljno za snabdevanje električnom energijom pet domova na jedan dan, i računaju da bi se, ako bi se sve gradske pomorandže reciklirale i energija vratila u mrežu, moglo napajati 73.000 domova.

„Emasesa je sada uzor u Španiji za održivost i borbu protiv klimatskih promena“, rekao je Huan Espadas Sehas, gradonačelnik Sevilje, na konferenciji za novinare na pokretanju projekta.

„Nova investicija je posebno usmerena na postrojenja za prečišćavanje vode koja troše gotovo 40% energije potrebne da bi grad dobio pijaću vodu i sanitarne uslove“, rekao je.

Foto: Shutterstock

„Ovaj projekat će nam pomoći da postignemo ciljeve za smanjenje emisija, energetsku samodostatnost i kružnu ekonomiju.“

Narandže izgledaju lepo dok su na drvetu, ali kad padnu i zgnječe se pod točkovima automobila, ulice postaju lepljive od soka, a crne od muva. Gradsko veće zapošljava oko 200 ljudi da sakupljaju plodove.

Gorke pomorandže poreklom iz Azije Arapi su uveli pre oko 1.000 godina i dobro su se prilagodile južnoj španskoj klimi.

„Ovde su se udomaćile, otporne su na zagađenje i dobro su se prilagodile regionu“, rekao je Fernando Mora Figeroa, šef gradskog odeljenja za parkove. „Ljudi kažu da je grad Sevilja najveći narandžast gaj na svetu.“

Regija proizvodi oko 15.000 tona pomorandži, ali ih Španci ne jedu, a većina voća iz okolnog regiona izvozi se u Britaniju, gde se od nje pravi marmelada.