in

Markus Rašford radi mnogo bitniju stvar od davanja golova zbog koje mu je cela zemlja zahvalna!

Fudbal je već odavno postao biznis i to su svi shvatili. Međutim, klilnac iz Mančestera uspeo je da iskoristi se privilegije koje mu je ova igra donela i utiče na državu, zakon, siromaštvo, pa na kraju i sam fudbal.

Foto: Shutterstock

Način na koji većina fudbalera živi vremenom je stvorio mnoge negativne stereotipe o njima.

Milioni koji odlaze na račun neosvešćenih klinaca koji samo ’’šutiraju loptu’’, dok lekari, profesori, vatrogasci i ostale odgovorne profesije zarađuju neuporedivo manje.

Markus Rašford je rešio da se pozabavi ozbiljnijim stvarima od fudbala.

Njegova humanost i aktivizam počela je u oktobru 2019. godine. Tada je pokrenuo kampanju ’’In the box’’, pa su tokom božićnih praznika beskućnicima dedeljene elementarne stvari poput hrane i odeće.

U martu 2020. godine, tokom karantina, Rašford se udružuje sa organizacijom ’’FareShare’’ koja se bavi sprečavanjem siromaštva i bacanja hrane.

Inicijalna ideja je bila da se dostave obroci deci koja nisu dobijala besplatno školski obrok u Mančesteru i okolini. Cilj je bio da se pokrije 400.000 dece.

Sakupljeno je 20 miliona funti, što je obezbedilo dovoljno hrane za decu širom zemlje. Do juna, uspeli su da obuhvate cifru od 3 miliona dece, do jula 4 miliona.

Rašford je tu rešio da preuzme inicijativu. Napisao je otvoreno pismo vladi Velike Britanije i pozivao na okončanje siromaštva u zemlji.

Sutradan je vlada promenila zakon o besplatnom školskom obroku tokom letnjeg raspusta za decu. Kao prekretnicu u donošenju odluke naveli su Rašfordovu kampanju.

U septembru 2020. osniva specijalnu jedinicu koja se bavi suzbijanjem siromaštva kod dece u saradnji sa nekoliko lanaca prodavnica hrane, proizvođačima, dostavom. Nije naišao na dobar odziv vlade Velike Britanije.

U oktobru je napravio peticiju na sajtu zvaničnih peticija vlade Velike Britanije, u kojoj se traži da još više prošire trajanje besplatnog obroka za vreme škole, zatim obroke i aktivnosti tokom raspusta i Healty Start vaučere (to su vaučeri za zdravu hranu, na koji imaju pravo trudnice i ljudi koji se brinu o deci manjoj od 4 godine).

U jednom danu Rašford postiže het trik za 16 minuta, skupi milion potpisa za peticiju i uzburka celu vladu koja sigurno nije planirala da odvaja budzet za tako nešto.

To je 5. peticija u istoriji koja je prešla milion potpisa. Više od 2000 restorana, kafića i ostalih preduzeća se pridružilo ovoj akciji, a Rašford ih sve promoviše na svojim društvenim mrežama.

Iskoristio je društvene mreže najbolje što je mogao, jer je uvideo njihove dobre strane, moć uticaja i brzinu protoka informacija. Dobar glas daleko se čuje, a podrška i reči hvale stigle su čak i od najljućih rivala, iz Lidsa, od menadzera Liverpula, Jirgena Klopa.

Šta je rezultat svega ovoga?

Rašford je pre dva dana objavio da je kroz proteklih godinu dana rada, organizacija ”FareShare” uspela da obezbedi 128.5 miliona obroka, što je 4 obroka svake sekunde! 

Zato će Rašfordovo ime vrlo moguće probiti sva pravila, tradiciju, razliike i podeljenost  koju fudbal nosi. Ne bi bilo čudno da mu na Enfildu, stadionu najljućeg rivala, skandiraju ime, jer je zasitio i njihovu decu. On je iskoristio ono što fudbal donosi, da uradi nešto što je bitnije od datog gola, 3 boda, zarađene plate.

Univerzitet u Mančesteru je uručio Rašfordu počasni doktorat za doprinos u borbi protiv siromaštva u Velikoj Britaniji. Naravno, najmlađi je koji ima doktorat u istoriji univerziteta.

Najbolja stvar za ostrvljane koja je mogla da se desi je da Markus Rašford postane poznati fudbaler. Neka nahrani svu decu. I neka svaki klub ima svog Rašforda.