in

Ko peva zlo ne misli

U indijskom planinskom selu Kongtong neprestano odjekuju zvukovi nalik na cvrkut ptica, ali ne proizvode ih ptice već celo selo peva. Oni melodijom dozivaju jedni drug, u brdima države Megalaja, majke iz ovog i nekoliko okolnih sela komponuju posebnu melodiju za svako dete.

Foto:printscreen/Youtube

Pevanjem govore deci da moraju jesti, a služi im i kako bi ih lakše pronašli u džungli. Svaka melodija je jedinstvena.

Za svakog pojedinca imaju drugu melodiju. Svi, naravno, imaju i prava imena, ali ih retko koriste.

Ova praksa se naziva „jingrvai lavbei“, a znači da svaki seljanin osim svog tradicionalnog imena ima i svoje muzičko ime.

Meštani kažu da je ovakav način komunikacije izraz majčinske ljubavi.

–  „Jingrvai lavbei“ izražava moju ljubav i radost prema detetu – rekla je 31-godišnja majka Pindaplin Sabong za AFP.

– Ako moj sin napravi nešto ružno, tada ću ga nazvati njegovim pravim imenom – objasnio je Rotel Kongsit, vođa zajednice.

Kongtong se razlikuje od većine ostalih indijskih sela. Muževi preuzimaju ime svojih žena, a nasledstvo se prenosi s majke na ćerku.

Ipak, žene nemaju veliku moć u donošenju odluka, a muške i ženske uloge su jasno definisane.

Foto:printscreen/Youtube

Odgoj dece je u potpunosti ženski posao, a muškarci donose većinu glavnih odluka u selu.

Kada se rodi dete u Kongtongu, majka određuje melodiju za dete. Često je smišlja i otac, a na kraju se odabere ona bolja.

Uvek se rade dve verzije: kraća i duža, koja traje oko 30 sekundi. U kući se uvek koristi kraća melodija, a u šumi duža.

Niko ne zna kako je „jingrvai lavbei“ nastao, ali meštani misle da su melodijska imena stara koliko i selo, čak pet vekova.

Ostaje pitanje koliko će dugo ova tradicija opstati, jer se savremeni svet polako uvlači u Kongtong u obliku televizora i mobilnih telefona, a neka od novijih muzičkih imena preuzeta su iz bolivudskih pesama.