in

Zbog nje su se muškarci ubijali i postajali prosjaci! (VIDEO)

Jugoslavija je oduvek bila poznata po lepim ženama, a među njima se isticala i prva Mis Jugoslavije, Štefica Vidačić. Rođena je u Požegi 1909. godine, a postala je poznata kao “šarmantna mlada dama, skoro savršenih proporcija, zeleno-smeđih očiju”, kako ju je štampa opisivala. Štefica je osvojila titulu Mis Jugoslavije 1927. godine, a samo četiri meseca kasnije, odnela je pobedu na izboru za najlepšu devojku Starog kontinenta.

Ova misica je imala život dostojan filmskog scenarija. Od skromnih početaka u Požegi, preko osvajanja titule Mis Jugoslavije i glumačke karijere u Berlinu, do tragičnih ljubavi i mirne starosti u Cirihu, njena priča obuhvata sve elemente filmske drame.

Iako je prošla kroz mnogo tuge, Štefica je ostavila neizbrisiv trag u istoriji Balkana, kao prva lepotica koja je ponela titulu Mis Jugoslavije.

Put ka slavi – od kioska do Evrope

Štefica je pre nego što je postala Mis Evrope, radila u kiosku, a neki izvori navode da je bila konobarica u jednom zagrebačkom kafiću. Međutim, nakon osvajanja titule, vrata sveta su joj se otvorila. Preselila se u Berlin, gde je koristila pseudonim Štefi Vida i započela glumačku karijeru. Iako nije postigla veliki uspeh na filmu, njena karijera donela joj je ljubav u vidu filmskog kompozitora Vilija Šmit-Gentnera, za koga se udala 1932. godine.

Tragična sudbina najlepše Jugoslovenke

Štefica je nakon razvoda od Šmit-Gentnera radila kao lektorka u Beču, a potom se udala za švajcarskog novinara Maksa Džoba. Međutim, nakon Džobove smrti u avionskoj nesreći, ona se okrenula književnosti i provela narednih 17 godina radeći lekturu i korekturu za jedan list u Cirihu. Uprkos tragičnim događajima u životu, pronašla je sreću sa Valterom Lenerom, sa kojim je provela 30 godina. Preminula je u Cirihu 2002. godine, ostavivši sav svoj imetak organizaciji “Greenpeace Schweiz”.

 

Lomila muška srca

Slomila je mnoga muška srca kada se udala za bogatog nemačkog reditelja, što je pokrenulo priče i legende. Jedna kaže da je ugledni gospodin Josip Tiljak, zbog nje počinio samoubistvo nakon čega je u novinama objavljeno njegovo oproštajno pismo. Za muzu ju je uzeo i poznati slikar tog vremena Robert Auer, koji je naslikao njen akt.

Najpoznatija je ipak legenda o Štefici i Miškecu. Miškec je bio zagrebački mladić koji je radio kao pomoćnik majstora i bio zaljubljen u Šteficu. Nakon što se Štefica udala, počeo je da pije, dao otkaz i postao prosjak. Kao prosjak uvek je spavao na istom mestu, pored Balkan prolaza, a devedesetih je taj prolaz nazvan “Miškecov prolaz”.

BONUS VIDEO:



Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /