in

Zanimanja pisaca pre književnosti – tvorci najboljih dela na svetu su takođe radili obične poslove

Svaki uspešan pisac će vam reći da je, pre nego što je stigao do književnog uspeha, imao neko drugo zanimanje kojim je izdržavao sebe i svoju porodicu, a zanimanja pisaca pre književnosti su jako raznolika.


Neki su tek mnogo kasnije uspeli da postanu pisci sa punim radnim vremenom, a neki su i dalje radili od devet do pet.

Tvorac Šerloka Holmsa, Artur Konan Dojl, po zanimanju je bio lekar i tokom Burskog rata je bio hirurg u Južnoj Africi.

Sedam meseci je boravi i na brodu tokom arktičke ekspedicije.

Autor romana “Lovac na zmajeve” i “Hiljadu čudesnih sunaca”, Avganistanac Haled Hosein, je po zanimanju takođe lekar i nikad nije mislio da će biti pisac:

– Smatrao sam da je to potpuno čudna i nedostižna ideja da postanem pisac, rekao je u jednom intervjuu čovek čije su prve dve knjige prodate u 38 miliona primeraka.


Čuvena Agata Kristi je tokom Prvog svetskog rata četiri godine provela negujući ranjene u vojnoj bolnici u Devonu a onda je postala apotekarska pomoćnica.

Svoje znanje o farmaceutskim proizvodima je kasnije koristila u svojim detektivskim romanima.

Čarls Dikens, pisac koji je u svojoj mašti stvorio lik Olivera Tvista, kao 12-godišnjak je radio u fabrici obuće po deset sati dnevno.

Tokom svog života radio je i kao slobodni novinar i pravni referent u jednoj londonskoj advokatskoj kancelariji.


Fjodor Mihajlovič Dostojevski je po želji roditelja morao da upiše vojno-inženjerski institut u Sankt Peterburgu, iako je imao sasvim drugačija interesovanja i mrzeo je vojni poziv.

Ipak, diplomirao je i zaposlio se kao inženjer. U slobodno vreme je prevodio sa francuskog jezika a tek kasnije je počeo da se bavi pisanjem.

Džon Golsvordi, autor “Sage o Forsajtovima” je završio prava na Oksfordu ali je pravničku karijeru napustio kako bi se pridružio porodičnom poslu vezanom za brodski prevoz.

Narednih nekoliko godina je putovao po svetu gde je upoznao brodskog oficira Džozefa Konrada koji će takođe postati pisac.


Irski književnik Džejms Džojs je posle napuštanja studija medicine, radio kao pevač, pijanista i predavao je engleski jezik u Hrvatskoj i Italiji.

Decembra 1909. godine se vratio u Irsku i otvorio prvi bisokop u Dablinu ali je posao propao posle godinu dana.


Franc Kafka je doktorirao na Univerzitetu Čarls-Ferdinand u Pragu pa ne čudi što je iz njegovog pera izašla knjiga “Proces”.

Nekoliko godina je radio u osiguravajućim kućama a potom je bio i suosnivač fabrike azbesta.

Po svemu sudeći, Kafka je mrzeo svoj posao od “devet do pet” jer mu nije ostavljao puno vremena za pisanje.

Ipak, bio je odličan radnik i nekoliko puta je unapređivan.