in

U ovo se mesto zaljubio – kako je Maksim Gorki pisao o Srbiji

Maksim Gorki (1868-1936), jedan od najznačajnijih ruskih pisaca, svojevremeno je boravio u Srbiji, tačnije u Vrnjačkoj Banji. O njegovom boravku u našoj zemlji pisao je Politikin zabavnik, koji navodi da je čuveni književnik iz Rusije bio u banji u drugoj polovini jula i prvoj polovini avgusta 1924. godine, i to ukupno 25 dana.

Kako se pretpostavlja, Gorki je doputovao u Srbiju iz Italije s jednom od mnogih grupa kozaka koje su putovale Evropom prikazujući u gradovima i varošicama svoju čuvenu veštinu jahanja i živopisan folklor.

Maksim je u Vrnjcima boravio tajno, jer kao pristalica komunizma u tadašnjoj Jugoslaviji nije smeo da otkrije identitet. On je pisao svom prijatelju Alekseju Ivanoviču Babočkinu pisao o Srbiji, odnosno Jugoslaviji.

„Toliko je slična Rusiji da mi izgleda kao da sam sa severa Rusije prešao u Ukrajinu. Greje me ovde jug i divni ljudi! Istorija ove zemlje koračala je samo za slavom. Ta zemlja je patila, živela, preživela i ostala tu, da uvek bude tu. Čini mi se da su Srbi isto toliko i Rusi koliko i mi. Sve u nama je toliko isto, da ja nisam sposoban da nađem razliku. Isto toliko su široki kao i mi, i isto toliko veliki. Sećaš se da je jednom Lenjin rekao da je to jedini narod koji zna da se bori i koji hoće da se bori za svoju slobodu. Zaista „zamečateljni” (izvanredan) narod.“, navodno je Gorki iz Vrnjačke Banje napisao Babočkinu, i dodaje:

„Pitaš me kako provodim vreme? Ovde postoji jedna planina koja se zove Goč. Na ruskom bi to značilo „baraban” – bubanj.“ (Goč je i vrsta narodnog muzičkog instrumenta, čestog u Makedoniji.) „Međutim, ja se s tim ne slažem. Po meni Goč nije „baraban“, nego više liči na ježa. Ali je toliko privlačan da svakog jutra ustajem i idem da ga vidim. Volim to brdo i mir koji nalazim u njemu.”, naveo je navodno Gorki, koji se informisao iz lista „Politika“:

„Svakog jutra obavezno ustajem u šest sati. I odlazim na „baraban“. Ali ne idem sasvim sam. Kupim „Politiku“. To je izvanredan list. U njemu možeš da pročitaš sve. O tome da li se u svetu nešto događa, dobro ili zlo, da li svet ide u sunovrat ili ne. A ti znaš da ja poznajem sistem čitanja između redova. Ali u tom listu našao sam istinu i samo istinu. I sada kad moram da idem na dragi Goč, ja hoću da ti kažem samo jedno i da ti uputim jedan savet – u tom listu pišu ljudi koji umeju da ispričaju istinu.“, naveo je Gorki, a prenosi Politikin zabavnik.

Žitelji Vrnjačke Banje viđali su Gorkog, koji je posećivao nekadašnju kafanu „Dva jelena“, a inače se hranio u hotelu „Evropa“, današnjoj „Zvezdi“. Navodi se da je Maksim Gorki bio prijateljski nastrojen prema ljudima iz Vrnjačke Banje.

„Godine 1924. bio sam šegrt u Vrnjačkoj banji. Naravno, tada nisam ni znao da je to pisac Gorki, ali sam dobro zapamtio njegov lik. Prvi put sam ga video na jednoj predstavi ruskih kozaka. Sedeo je u prvom redu okružen pažnjom domaćina. Imao je običaj da se dugo šeta po banji. Uskoro sam i ja imao neobičan susret s njim. Kao šegrt, morao sam da poslujem oko kuće majstora kod koga sam radio i da mu sa izvora donosim mineralnu vodu. Svaki put u znak protesta što moram da idem kresao sam nožem bor pored kog sam prolazio. To je onaj veliki, poznat banjski bor, o kom se kasnije pisalo u novinama jer je veoma staro drvo. I tog dana, upravo kad sam odsekao jednu veću granu, začuo sam odsečan glas. Obraćao mi se na jeziku koji nisam sasvim razumeo, a koji je ličio na naš. Ugledao sam onog visokog, brkatog čoveka plavih očiju. Prišao mi je smešeći se, blago povukao za uvo, a zatim pomilovao po glavi. Govorio je nešto što ja nisam razumeo i rukom pokazivao na bor. Nisam se uplašio, ali me je bilo sramota. Jednog dana popravljao sam bravu u kući profesora Čađevića, a u dvorištu je sedeo čovek koji me je ukorio što sečem grane bora. Prepoznao me, opet se nasmešio, ja sam posle dugo strahovao da će kazati poznanicima da me je video kako sakatim drveće u parku. Mnogo kasnije, dok sam čitao roman „Mati“ ugledao sam na prvoj strani lik poznatog čoveka. Odmah sam ga prepoznao: bio je to Maksim Gorki“, naveo je jedan beogradski penzioner.

Gorki se u banji oporavio, ali je navodno iz Vrnjaca proteran. Navodno, naređeno je Maksimu da odmah napusti Vrnjačku Banju i Jugoslaviju, jer je pisac bio pristalica komunizma, a tadašnje vlasti su se komunističih ideja plašile. Književnik se potom vratio u Sovjetski Savez.

Izvor: Telegraf

Чланак U ovo se mesto zaljubio – kako je Maksim Gorki pisao o Srbiji се појављује прво на .