admin
Posebno zanimljiv je detalj vezan za njihovo prezime.
Legendarni glumac Pavle Vuisić rođen je 10. jula 1926. godine na Cetinju, a srca publike osvojio je ulogama u brojnim kultnim domaćim ostvarenjima.
Iako nije uspeo da upiše Fakultet dramskih umetnosti, postao je jedan od naših najboljih glumaca i osvojio brojne nagrade poput „Zlatne arene“, nagrade „Car Konstantin“, Sedmojulske nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda i drugih.
Publika ga najbolje pamti po ulogama u filmovima i serijama kao što su „Kamiondžije“, „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“, „Valter brani Sarajevo“, „Šešir profesora Koste Vujića“, „Otpisani“, „Salaš u Malom Ritu“ i drugim.
Da nikada nije želeo slavu govori i njegov testament u kom je tražio da se vest o njegovoj smrti objavi tri dana nakon pogreba, a želeo je i da bude sahranjen u „jednom običnom grobnom mestu“, kao i svi njegovi sugrađani.
Ova želja samo delimično mu je ispunjena, budući da je sahranjen u Aleji zaslužnih građana u porodičnoj grobnici od belog mermera.
Glumac je izrazio želju da ode nečujno, bez velike pompe, te su tako njegovoj sahrani prisustvovali samo supruga Mirjana i sveštenik. Čak ni sveštenik nije znao da sahranjuje slavnog glumca, budući da mu je Mirjana rekla samo ime svog supruga – Pavle.
Nije bilo umrlice, te niko osim lekara i glumčeve supruge nije znao da je preminuo velikan srpskog glumišta.
Njegova poslednja oporuka ovako glasi:
“Testament Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju. Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovih šest popova, koje za inat hoću, da se ono što se oko groba radi, rade i ćute”, napisao je Pavle i dodao:
„Neka u sebi pevaju. Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi niko nikakav govora, niti jedne reči ne progovori, jer ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, je**m mater”, navodi se u testamentu Pavla Vuisića.
Njegov testament, kao i njegovo prvo ljubavno pismo ženi i njegove lule, nalaze se u Muzeju srpske književnosti u okviru udruženja “Adligat”.
Malo je poznato i to da je Pavle izuzetno voleo da piše.
“Interesovanje Pavla Vuisića za književnost bilo je duboko i ozbiljno. Pored prava, studirao je neko vreme i svetsku književnost i posvećeno pisao, ali je znao da će ga njegov oštar jezik više sputavati u pisanju i objavljivanju nego u glumi… Često je cepao i uništavao ono što napiše, a ja sam njegova dela od njega samog spasavala koliko sam mogla”, rekla je svojevremeno njegova supruga Mirjana.
Ipak, malo ko zna da je Pavle imao i mlađeg brata Dušana koji se takođe bavio glumom.
Dušan je glumio u oko 40 filmova, uglavnom sporedne uloge, a pre nego što je počeo da se bavi glumom, bio je oficir jugoslovenske ratne mornarice, kao kapetan torpednog čamca.
On je igrao u ostvarenjima kao što su „Vrtlog“, „Burduš“, „Kamiondžije“, „Povratak otpisanih“ i drugim, a u „Šeširu profesora Koste Vujića“ sarađivao je sa starijim bratom koji je tu igrao glavnu ulogu.
Zanimljivo je to da je Dušan zadržao „j“ u prezimenu, te se preziva Vujisić, dok je Pavle „j“ izbacio i prezivao se Vuisić, piše „Kurir Stil“.
BONUS VIDEO: Top 5 najboljih glumačkih frajera Jugoslavije