in

Naš muzičar na SAMRTI imao 35 KILOGRAMA!

Milan Mladenović, čuveni srpski rok muzičar, pevač i gitarista kultnog rok benda Ekatarina Velika, je preminuo pre 27 godina, ali njegova muzika i dan danas živi.

Milan je rođen 21. septembra 1958. godine u Zagrebu, a kada je imao šest godina sa porodicom se preselio iz Zagreba u Sarajevo.

Krajem sedamdesetih godina, čuveni pevač je osnovao svoj prvi bend “Limunovo drvo”, a nakon nekoliko godina je nastao njegov prvi značajni sastav “Šarlo Akrobata”, međutim zbog nesuglasica se ovaj bend raspao, a onda je nastala “Katarina II”, koja je kasnije preimenovana u “Ekatarina Velika”.

Milan je uvek isticao da je rokenrol bio njegov način života.

– Počeo sam da sviram u četvrtom razredu osnovne škole kada mi je otac kupio akustičnu gitaru na kojoj je pisalo Tango, potom sam išao u muzičku školu i naučio neke akorde. Bilo je to u Sarajevu gde smo se doselili kada sam imao šest godina i na čudan način mislim da je ono mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me naravno mlatili, i dolazio sam kući krvav, plačući, što je trajalo do 1970. kada smo se preselili u Beograd.

– U Sarajevu sam imao najboljeg prijatelja Amera sa kojim sam idući ulicom stalno pevao Bitlse. Tada sam želeo da kada porastem postanem jedan od njih. U tom periodu mnogo sam čitao, što mi je ostalo kao potreba i kasnije. Stalno sam menjao ukuse, čas bi mi se nešto svidelo, a čas ne bi. Sećam se da sam mahnito čitao Aleksandra Dimu i to ispod klupe za vreme časa zbog čega sam i oćoravio pa sam kasnije morao da nosim tegle na očima i nisam video belu mačku u mraku – pričao je Milan u emisiji “Tri želje za zlatnu ribicu”.

– Kad sam definitivno odlučio da se bavim rokenrolom to se mojim roditeljima uopšte nije dopadalo, ali sam se na kraju izborio da se naviknu na to, a onda bi im bilo drago kada pročitaju moje ime u novinama. Počeli su aktivno da me pomažu i podržavaju. Na neki način kao i svi drugi ljudi, i ja sam savršena mešavina svojih roditelja. Čini mi se da sam žestok na majku i blag na oca, a kada je reč o fizičkom izgledu, jedino sa sigurnošću znam da sam nos nasledio od tate.

Roker je važio za velikog šarmera, a iako se malo znalo o njegovom privatnom životu, poslednje godine je proveo sa Majom Maričić koja je bila njegova najveća ljubav, a kojoj je posvetio pesmu “Oči boje meda”.

foto: youtubescreen

Ipak, tokom pauze, roker se na kratko zabavljao sa novinarkom i voditeljkom Lunom Lu.

– Nije baš prijatno kada ljudi žele sa vama da pričaju i onda kada niste raspoloženi za to. Više ne mogu nigde da odem, ne mogu da radim ono što želim. Ljudi me sve češće maltretiraju. Ne mogu da se pomirim s tim preuveličavanjem na svim poljima, izgubljenim vremenom koje provedem u razgovoru sa onima koji me zovu bez ikakvog razloga i hoće da čuju samo tračeve. To ume da bude vrlo neprijatno – izjavio je Milan u pomenutom intervjuu.

Nažalost, sve se preokrenulo 1994. godine nakon jednog nastupa kada je hitno hospitalizovan i tada mu je ustanovljen rak pankreasa. Nakon tri meseca, 5. novembra 1994. godine veliki muzičar je preminuo u 36. godini života sa samo 35 kilograma.

Mnogi su odmah pomislili da je koristio opijate, što su njegovi najbliži demantovali, a drugi su ipak mislili da je umro od AIDS-a.

– Izvesno je da kroz život idem stihijski, pa gde se zaustavim. Jedno je sigurno – nikad ne znam gde ću krenuti. Ja ne mogu da pevam o vanzemaljskoj ljubavi, ako me guše i razdiru ovozemaljski jadi. Stojimo na rubu iznad neke razjapljene provalije koja s nestrpljenjem čeka da nas proguta, a iznad nas, razbuktala se vulkanska lava koja počinje da curi, rasteže se po nama. Čini mi se da smo stisnuti, ne možemo ni korak nazad, ali ni napred… Borite se za svoju ličnu slobodu, ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo opravdane norme uguše, borite se za život. Za kraj bih rekao samo da mi ni u kom slučaju nije žao što sam sve ove godine protraćio na tako neozbiljnu stvar kao što je rokenrol, i mislim da poštenije i iskrenije nisam mogao da potrošim sve te godine – reči su kojima je završena njegova monografija, piše Objektiv.

Klavijaturistkinja EKV-a Margita Stefanović je bila jedini svedog ovog tragičnog odlaska, a ona je nakon toga opisala svojoj prijateljici kako je izgledao njegov poslednji dan na zemlji.

– Mada je navikla da se suočava s gubicima, doživela je smrt roditelja i mnogih prijatelja, smrt Milana je potpuno poremetila Margitu. Dan pre Milanove smrti, 4. novembra 1994. Magi je bila u svom stanu na Slaviji. Zazvonio je telefon. “Možeš li da dođeš do nas? Milan samo hoće tebe da vidi”, vapila je Milanova mama Danica. Magi je odmah uhvatila taksi i otišla do stana Mladenovića na Novom Beogradu. Milan je ležao u krevetu. Bilo je mračno. “Nemoj da plačeš, sve smo ovo znali”, rekao je Milan. Zatražio je da stavi glavu u krilo kod Margite i da ga mazi po glavi. To su često radili. Zaspao joj je u krilu. Ostala je nekoliko sati sama s njim. Na rastanku mu je rekla “Vidimo se sutra”. Nije joj ništa odgovorio. Samo ju je nežno pogledao. Sutra je preminuo – ispričala je Lidija Nikolić, autorka Margitine biografije “Osećanja. O. Sećanja” i njena bliska prijateljica.

Bonus video:

ESPRESO ANKETA: Pitali smo građane šta misle o dramatičnoj situaciji u Ukrajini

02:38

ESPRESO ANKETA: Pitali smo građane šta misle o dramatičnoj situaciji u Ukrajini

(Espreso)