in

Mnogi se žale ovih dana da im glava puca čim ustanu: Doktor Sretenović otkriva simptome migrene i najbolju terapiju

Promena vremena pogađa sve uzrasne kategorije, i osim hroničnih bolesnika, na udaru brojnih simptoma koji remete život, jesu i zdravi, mladi ljudi, prvenstveno meteoropate, a zatim svi koji ne vode računa o životnim navikama koje bi trebale da budu „pod konac“ ako želimo da stanemo na crtu turbulentnim meteorološkim prilikama.

Međutim, nije samo promena vremena uvek okidač za zdravstvene probleme, postoji mnogo vrsta glavobolja i tokom života možete iskusiti više različitih formi. Jedna od najčešćih svakako je migrena, od koje u svetu pati oko milijardu ljudi. Dva do tri puta češće se javlja kod žena, a najviše su pogođene osobe starosti od 25 do 34 godine.

Često je povezana s drugim bolestima, kao što su kardiovaskularna oboljenja, psihijatrijski poremećaji i poremećaji spavanja. Više od 75 drugih bolesti je identifikovano da je udruženo s migrenom. Osobe s migrenom mogu biti podložnije razvoju određenih zdravstvenih stanja, ali i osobe sa određenim zdravstvenim stanjima mogu biti podložnije razvoju migrene. Kada su pacijenti edukovani o vezama između svojih bolesti, znaće koje informacije je važno podeliti sa svojim lekarom.

Recimo, otkriveno je da noć lošeg sna povećava rizik od jutarnjih migrena za 22 odsto. Istraživači tvrde i da niska energija dan ranije povećava rizik od migrene za 16 odsto.

Istovremeno loš san i niska energija nisu povećali rizik od popodnevnih glavobolja. Umesto toga, stresan dan sa puno energije povećao je rizik od migrene kasnije tokom dana za 17 odsto. Ovi rezultati istraživanja ukazuju da nam vreme kada dobijemo migrenu može pomoći da otkrijemo njen osnovni uzrok.

Printscreen/RTS

 

Migrena je nasledna

Postoje velike individualne varijacije učestalosti, trajanja napada, prisustva pridruženih simptoma, kao i terapijske efikasnosti, rekao je dr sci med Srđan Sretenović, neurolog i jedan od najvećih stručnjaka u Srbiji za lečenje glavobolja.

“Migrena ima nasledni karakter, ako jedan od roditelja ima napade, šansa da dete oboli je 50 odsto. Ukoliko oba roditelja pate od migrena, ta verovatnoća je 70 odsto, i još je izraženija kod onih koji imaju migrene sa aurom. Za to nije odgovoran jedan gen, već poligena uslovljenost da na ‘prag migrene’ utiču različiti drugi, najčešće udruženi faktori spoljne sredine koji je mogu izazvati, kao što je stres. Ipak, u retkim slučajevima postoji i monogensko nasleđivanje i to kod retkog oblika nasledne, porodične hemiplegične migrene”, rekao je on.

ledni karakter, ako jedan od roditelja ima napade, šansa da dete oboli je 50 odsto. Ukoliko oba roditelja pate od migrena, ta verovatnoća je 70 odsto, i još je izraženija kod onih koji imaju migrene sa aurom. Za to nije odgovoran jedan gen, već poligena uslovljenost da na ‘prag migrene’ utiču različiti drugi, najčešće udruženi faktori spoljne sredine koji je mogu izazvati, kao što je stres. Ipak, u retkim slučajevima postoji i monogensko nasleđivanje i to kod retkog oblika nasledne, porodične hemiplegične migrene”, rekao je on.

Migrena simptomi

Osnovna karakteristika je stereotipnost, ponavljanje glavobolje uz pulsirajući, ponekad jednostrani bol, mučninu, povraćanje, povećanu osetljivost na svetlo ili buku, mirise, pogoršanu u toku fizičke aktivnosti. Oko 25 odsto obolelih ima migrenu sa aurom, prolaznim neurološkim ispadom čiji je simptom pojava vizuelnih poremećaja – svetlećih tačkica, cik-cak linija, zamućenog vidnog polja, potom trnjenja delova tela, poremećaja govora pa čak i slabosti ekstremiteta.

“Simptomi aure najčešće prethode glavobolji, nekada se mogu javiti i tokom nje, i teško je razlikovati je od prolaznog poremećaja moždane cirkulacije. Pored ovih najčešćih formi simptomi migrena, sve je veći broj osoba koje imaju jako učestale glavobolje. To je nekada uslovljeno prirodom same bolesti, ali nekada i neadekvatnim lečenjem i prekomernom upotrebom lekova protiv glavobolja”, objasnio je on.

Hronična migrena

Hronična migrena, koja podrazumeva 15 ili više dana bolova u protekla tri meseca, status migrenosus koji se karakteriše glavoboljama dužim od 72 sata, menstrualne migrene otpornije na standardne terapijske postupke, zahtevaju veoma specifičan dijagnostičko-terapijski pristup, najčešće u specijalizovanim centrima za lečenje glavobolje.

Kako nastaje napad migrene

Kada neki od faktora iz unutrašnjosti ili spoljašnjosti, kao što su stres, prolongirani ili kratak san, glad, buka, svetlost, klimatske promene, menstrualni ciklus, određene vrste hrane ili alkohol, započnu jedan složeni patofiziološki proces. Dolazi do naglog oslobađanja neurotransmitera iz trombocita, koji na posredan načim aktiviraju trigemino-vaskularni sistem nadražajem receptora senzitivnog nerva koji se završava na zidovima velikih krvnih sudova moždanih ovojnica oslobađanjem neuropeptida i drugih medijatora bola.

Oni aktiviraju prenos bolnih signala putem trigeminalnog nerva, njegovih jedara i dalje, ushodno ka višim moždanim strukturama, nakon čega svesno prepoznajemo bol i na njega reagujemo. Doktor Sretenović navodi da lečenje podrazumeva primenu standardizovanih protokola, koji su ipak specifični za svakog pacijenta. Ukoliko su glavobolje ređe i blažeg intenziteta, obično se koriste samo lekovi iz grupe običnih ili kombinovanih analgetika.

“Lekovi iz grupe triptana i DHE su, ipak, najselektivniji za ovu vrstu glavobolje, a njihova efikasnost veća je od 80 odsto ako se koriste na početku napada. Ukoliko pacijent ima više od dva ataka mesčeno, uvodi se preventivna procedura raznim vrstama lekova, koji se koriste više meseci. Tu spadaju beta-blokatori, kalcijum antagonisti, antidepresivi i antiepileptici. Ukoliko nema terapijskog uspeha kod rezistentnih glavobolja, primenjuje se i botoks a od skoro kod nas i terapija monoklonskim antitelima sa zadovoljavajućom terapijskom efikasnošću”, rekao je on.

Oboleli često nisu sposobni da tokom aktuelnog napada obavljaju na ispravan način svakodnevne aktivnosti, što direktno utiče na kvalitet života. Prosečno imaju osam do deset glavobolja godišnje, ali veliki broj njih ima atake i više puta mesečno, pa ako znamo da oni traju i po 72 sata, onda nije teško zaključiti da je patnja obolelih sa učestalim glavoboljama velika, a socio-ekonomska cena velika. Zbog toga je procenjeno da je migrena po stepenu onesposobljenosti na drugom mestu od svih oboljenja od kojih čovek boluje, znatno ispred kardiovaskularnih, endokrinoloških, reumatoloških i većine drugih bolesti.

Terapija

Nemojte dozvoliti da vaša migrena ostane nedijagnostikovana. Obratite se svom lekaru opšte medicine, koji će započeti dijagnostikovanje i lečenje, a po potrebi zatražiti mišljenje specijaliste neurologije ili neke druge specijalnosti za dodatna ispitivanja i izmenu terapije. Kako su anamnestički podaci od pacijenta najvažniji za postavljanje dijagnoze, vođenjem dnevnika glavobolja znatno možete pomoći svom lekaru u postavljanju dijagnoze. Veoma je važno da razumete svoje simptome i informišete se o njima, jer na taj način doprinosite lakšem postavljanju dijagnoze, a migrena nije samo glavobolja.