Milica je kupila kaput na buvljaku za 900 dinara, a kad je ovo saznala samo što nije pala

Donela je kaput u kome izgleda kao da ima bolje držanje od Kejt Midlton za bar sedam odsto.

Kaput je bež boje, dugačak skoro do poda, sa duplim kopčanjem i šest dugmadi koja deluju kao da imaju master diplomu iz elegancije. Tu je i pojas za dodatno isticanje struka, širok rever i kroj sa čvrstim ramenima zbog kojih i osoba koja inače hoda kao upitnik počne da izgleda kao da drži govor u parlamentu.

Leđa su lepo ustručena, što u praksi znači da se kičma sama seti da postoji.

Sastav? 80 posto vuna i 20 posto viskoza. Drugim rečima, dovoljno prirodno da se osećate luksuzno i dovoljno sintetički da ne morate da ga hranite senom.

Na etiketi cena. Nova. Netaknuta.

Prodavac: 1.500 dinara.

Milica: “Ja imam samo 900.”

I tako je istorija pregovaranja dobila novu herojinu.

Za 900 dinara Milica je kupila kaput koji izgleda kao da ide uz klavir, advokatsku kancelariju i nasledstvo.

Šok kod kuće

Kod kuće dolazi trenutak koji svaka buvljak duša priželjkuje. Guglanje.

Brend postoji. Kaput postoji. Cena postoji.

Oko 40.000 dinara.

Milica je nekoliko minuta ćutala, gledala ekran i potom izgovorila rečenicu koja zaslužuje da uđe u nacionalni arhiv:

“Ni u ludilu ne bih dala 40.000 dinara za krpetinu. Čak i kad je 80 odsto vunena krpetina. Prosto, princip je princip.”

Filozofija buvljaka

Jer nije stvar u kaputu. Stvar je u osećaju kad shvatiš da nosiš nešto što je neko drugi platio kao vikend u Rimu, a ti kao dve pice i jogurt. Buvljak je jedino mesto gde inflacija nema psihološku moć nad čovekom.

Kaput sada živi novi život. Ide na kafe, šetnje, i povremeno na namerno usporeno hodanje pored izloga, čisto da ljudi bolje vide.

Milica kaže da ga ne čuva za posebne prilike. On je posebna prilika.

Pogledajte BONUS VIDEO: