in

ZBOG KORONE SMO SMO POSTALI ZAVISNIJI NA LEKOVA ZA SMIRENJE? Poznati doktor otkriva KOLIKO JE TO USTVARI OPASNO

Posao kliničkog farmakologa je da uvek insistira na individualizaciji terapije i proceni svakog pojedinačnog pacijenta i odgovarajućeg leka – ističe Prof. dr Janko Samardžić

Lekovi za smirenje (benzodiazepini) su bezbedni i efikasni ukoliko se uzimaju pod kontrolom lekara i u ograničenom vremenskom periodu. Ova grupa lekova je zbog brojnih farmakoloških efekata našli široku primenu u medicini. Međutim, nekontrolisana primena može doveti do niza neželjenih efekata, među kojima je i zavisnost.

Tri posebno osetljive grupe osoba

Kada su u pitanju posledice koje je pandemija ostavila na mentalno zdravlje ljudi postoje tri posebno osetljive grupe: oni koji su bili teško bolesni i suočili se sa boravkom u bolnici, osobe koje su izgubile bliskog člana porodice ili prijatelja i osobe koje su ostale bez posla.

Upravo ove grupe ljudi su u povećanom riziku kada je mentalno zdravlje u pitanju. Svedoci smo evidentnog porasta anksioznosti i depresivnosti, a time i povećane potrošnje lekova za smirenje, koji se često neracionalno primenjuju, kaže u razgovoru za portal eKlinika, Prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

foto: Shutterstock

Povećana upotreba lekova za smirenje

Da bi osoba savladala strah, umanjila nervozu i stres, popravila raspoloženje često poseže za lekovima poput anskiolitika ili antidepresiva. Da li se i koliko povećala upotreba ovih preparata u doba pandemije?

Nedavno smo završili analizu na Medicinskom fakultetu u Beogradu za 2020. i 2021. godine, dakle pandemijske godine i uočava se umereno povećanje upotrebe antidepresiva (za 10 odsto), dok se značajno uvećanje beleži za anksiolitike, odnosno lekove za smirenje (preko 25 odsto), i to je indirektan pokazatelj stanja mentalnog zdravlja nacije, koje je bilo ugroženo tokom pandemije, pri čemu se sličan trend očekuje i u periodu postkovida – ističe Prof. dr Janko Samardžić.

Psihička zavisnost od lekova za smirenje

Lekovi za smirenje, benzodiazepini u farmakološkom smislu, su bezbedni i efikasni ukoliko se uzimaju pod kontrolom lekara i u ograničenom vremenskom periodu.

Međutim, nekontrolisana primena može dovesti do niza neželjenih efekata, od preterane sedacije, konfuznosti, smenjene koordinacije pokreta posebno kod starijih osoba gde je povećan rizik od povreda i preloma, do oslabljenog pamćenja i otežanog učenja. Pojava tolerancije i zavisnosti od leka predstavlja poseban problem, jer ovi lekovi izazivaju, pre svega psihičku zavisnost koja nekada iziskuje i bolničko lečenje da bi se lek isključio iz upotrebe. Uz to, može da maskira simptome osnovne bolesti i time oteža dijagnostiku i lečenje pacijenta – objašnjava za naš portal Prof. dr Janko Samardžić.

Lek pruža pomoć, ne rešava problem

To što smo uzeli lek ne znači da će on rešiti problem zbog kojeg smo neraspoloženi, anskiozni ili depresivni, već će samo pomoći da se suočimo sa problemom ili prevaziđemo određenu situaciju.

Naravno da lek ne može zameniti potrebu čoveka za bliskim socijalnim kontaktima, koji su bili ugroženi u poslednje vreme. U tom smislu se preporučuje bogat socijalni život, druženje sa porodicom i prijateljima, odlazak u pozorište i bioskop, učenje stranog jezika, sportske aktivnosti…poput osobe koja ponovo prohoda nakon povrede i rehabilitacije – kaže Prof. dr Janko Samardžić.

Psihofarmakologija u fokusu

Danas je psihofarmakologija, koja obuhvata psihijatrijske i farmakološke aspekte mentalnog zdravlja, u fokusu. Sve veći broj stanja u psihijatriji pokazuje da za uzrok ima značajnu neurobiološku osnovu, odnosno da izvesne promene u organizmu, posebno na nivou mozga i posebnih supstanci koje nazivamo neurotransmiterima, utiču na ponašanje i raspoloženje ljudi.

– Danas znamo da je smanjeni nivo serotonina, potencijalno i drugih neurotransmitera, povezan sa pojavom depresivnosti kod pacijenata, tako da primenom lekova, antidepresiva, praktično regulišemo nivoe i omogućavamo uspešno lečenje. Upravo takva, neraskidiva, veza farmakologije i psihijatrije dovodi do uspešnog izlečenja ili držanja bolesti pod kontrolom – objašnjava za čitaoce eKlinike prof dr Janko Samardžić.

Ograničeno trajanje terapije lekovima za smirenje

Ljudi ponekad misle da terapija anskioliticima i antidepresivima može trajati ceo život, da bez leka neće moći da funkcionišu. Da li je zaista tako ili je to samo jedna od zabluda?

Posao kliničkog farmakologa je da uvek insistira na individualizaciji terapije i proceni svakog pojedinačnog pacijenta i odgovarajućeg leka, u skladu sa uzrastom, navikama, komorbiditetima, genetskim profilom. Opšte preporuke za dužinu primene anksiolitika, jeste da terapija traje što kraće i pod kontrolom lekara, optimalno do 4 nedelje primene, a zatim da se postepeno lek isključuje u periodu od par nedelja. Kod antidepresiva je drugačiji pristup, potebno je uzimanje leka u dužem vremenskom periodu, minimum 9-12 meseci a zatim se ide sa postepenim ukidanjem – ističe Prof. dr Janko Samardžić.

Da li terapija deluje?

Pacijenti neretko pomisle da terapija ne deluje, tražeći veće doze leka. Da li se dejstvo terapije kod pacijenata sa simptomima anksioznosti i depresivnosti ispoljava odmah po uzimanju leka ili je potrebno vreme?

Početak delovanja leka se razlikuje. Naime, za anskiolitike očekujemo brz efekat leka, već nakon pola sata od uzimanja, čime je i njihov adiktivni potencijal, odnosno rizik za izazivanje zavisnosti povećan. Često povećavanje doze ukazuje da je došlo do razvoja tolerancije na lek. S’druge strane kod antidepresiva je potrebno 2-3 nedelje da bi se ispoljio terapijski efekat i zato je važno razgovarati i objasniti pacijentu šta očekujemo. Konačno, lekove iz grupe anksiolitika i antidepresiva je moguće kombinovati i to je, po meni, optimalan farmakoterapijski pristup – stiče Prof dr Janko Samardzić.

Uticaj suplemenata na mentalno zdravlje

Važno je da podsetimo da se, kod blagih anksiozno-depresivnih ispoljavanja, ne preporučuje primena lekova već, pre svega, promena životnih navika, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana i adekvatna suplementacija, bazirana na odabranim nutrijentima, vitaminima i mineralima.



(Espreso/eklinika)