in

UKOLIKO PRIMETITE OVE PROMENE NA NOGAMA, OBAVEZNO PREGLEDAJTE SRCE: Procenat preminulih je zastrašujući

Foto: Youtube printscreen

Kod bolesti perifernih arterija dolazi do suženja u žilama i smanjuje se dotok krvi u udove, uglavnom u noge, i to zbog nakupina masnih naslaga u arterijama. Takva suženja, osim što rade probleme u nogama, mogu smanjiti i dotok krvi u srce i mozak. Ako uočite neke od niže spomenutih promjena na nogama, možda ne bi bilo loše da posjetite liječnika.

Simptomi bolesti perifernih arterija su:

sjajna koža na nogama

bolni grčevi u kukovima (jednom ili oba), u bedrima ili u mišićima potkolenice, i to nakon određenih aktivnosti, poput hodanja ili penjanja stepenicama

  • utrnulost ili slabost nogu
  • hladnoća u jednoj potkolenici ili stopalu, naročito u poređenju s drugom stranom
  • rane na prstima, stopalima ili nogama koje neće zarasti
  • promena boje nogu
  • gubitak kose ili sporiji rast dlaka na stopalima i nogama
  • sporiji rast noktiju na nogama
  • bez pulsa ili je puls slab u nogama ili stopalima
  • erektilna disfunkcija kod muškaraca

Činioci koji povećavaju rizik od razvoja bolesti perifernih arterija uključuju pušenje, dijabetes, pretilost (indeks telesne mase veći od 30), visoki krvni pritisak, visok holesterol, starenje (posebno nakon 50 godine života) te porodična istorija bolesti perifernih arterija, bolesti srca ili moždanog udara.

Ljudi koji puše ili imaju dijabetes su zbog smanjenog protoka krvi pod najvećim rizikom od razvoja bolesti perifernih arterija, prenosi Mayo Clinic. Napominju kako lečenje bolesti perifernih arterija ima dva glavna cilja:

  1. Upravljajte simptomima, poput boli u nogama, tako da pacijent može normalno nastaviti s fizičkim aktivnostima.
  2. Zaustavljanje napredovanja ateroskleroze u celom telu kako bi se smanjio rizik od srčanog i moždanog udara.

Kao prvo, važno je promeniti neke životne navike kako bi rizik od razvoja komplikacija bio što manji. Na primer, ako pušite – prestanite s tim ili bolujete li od dijabetesa, držite ga pod kontrolom. Takođe, hranite se zdravo, redovno vežbajte, otopite višak kilograma i pokušajte živeti pod što manje stresa.

Imate li simptome bolesti perifernih arterija moguće je da će vam biti potreban dodatni medicinski tretman. To mogu biti lekovi za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka, za snižavanje krvnog pritiska i holesterola te za kontrolu boli i drugih simptoma.

Postoje i zahvati na krvnim žilama koji pomažu – angioplastika i aterektomija.

Angioplastika je postupak koji se praktikuje za otvaranje začepljenih žila i to na način da se u žilu putem katetera umetne mali balon koji se potom na mestu suženja napuhne. To se često kombinuje s postavljanjem male žičane mreže – stenta koji arteriju kasnije drži otvorenom, odnosno smanjuje mogućnost ponovnog suženja.

Aterektomija je postupak uklanjanja naslaga iz iz arterija, a koje ometaju protok krvi. Kad se te naslage uklone, arterija se širi i poboljšava se cirkulacija.

Ateroskleroza se može pojaviti u bilo kojem delu tela

– Ateroskleroza je sužavanje i zadebljanje arterija, i razvija se godinama bez da uzrokuje simptome. Može se pojaviti u bilo kojem delu tela. Ukoliko se pojavi u blizini srca govorimo o koronarnoj arterijskoj bolesti, ukoliko se pojavi u nogama govorimo o perifernoj arterijskoj bolesti. Sužavanje i zadebljanje arterija događa se zbog nakupina masnog materijala, holesterola i drugih supstanci na zidovima krvnih žila.

Prema nekim procenama, oko 17,5 miliona ljudi u svetu premine od kardiovaskularnih bolesti svake godine, a 80 posto se odnosi na stanovnike zemalja sa srednjim i niskim dohotkom. Kardiovaskularne bolesti uglavnom su uzrokovane aterosklerozom.

– Svaka bolest srca, vaskularne bolesti mozga odnosno bolesti krvnih žila mozga spadaju u kardiovaskularne bolesti. Najčešće kardiovaskularne bolesti uključuju koronarnu srčanu bolest (npr. srčani udar) i cerebrovaskularnu bolesti (npr. moždani udar). Kontrola čimbenika rizika kao što su prehrana, telesna aktivnost, upotreba duhanskih proizvoda i kontrola krvnog pritiska mogu smanjiti rizik od navedenih bolesti – kažu u HZJZ-u.

(Espreso/ 24 sata)