Sveštenik Dragutin platio prostitutki za razgovor i spasio je sa ulice

Ženama je počeo da pomaže pre 21 godinu, a do 2014., kako je sam svedočio, iz prostitucije je uz njegovu pomoć izašlo 13 žena. Njegov način rada nikada nije bio institucionalan niti organizovan kroz programe. Sve je počinjalo razgovorom i poverenjem.

Jedna noć, uoči Božića, ostala je upamćena kao trenutak kada je sve počelo.

“Bilo je to uoči Božića i bila je vrlo hladna noć. Nakon molitve pred Presvetim, osetio sam potrebu da moram poći u Zagreb i prošetati ulicama kako bih pronašao one koji su u potrebi”, govorio je sveštenik Goričanec.

Noć koja je promenila sve

Dok su prolaznici žurili kućama zbog hladnoće, njegova pažnja zadržala se na ženi koja je stajala na jednom mestu.

“Prišao sam joj i pitao je šta joj se dogodilo. Ona mi je odgovorila da se bavi prostitucijom.”

U tom susretu nije bilo pitanja na koja je bila navikla, niti osude.

“Pitao sam je koliko košta razgovor. Bila je iznenađena. Dao sam joj 200 kuna i dobio celu njenu životnu priču.”

Upravo taj razgovor označio je početak njegove misije.

Nakon dugog razgovora, usledio je trenutak odluke.

“Nakon što sam joj rekao da joj mogu pomoći i dati ono što joj je potrebno za pristojan život, odlučila je da se povuče sa ulice.”

Ta žena bila je prva kojoj je pomogao. Njena odluka postala je potvrda da je moguće prekinuti krug u kome su mnoge žene zaglavljene.

Zašto su se žene nalazile na ulici

Tokom godina koje su usledile, pomaganje ženama koje su želele da napuste prostituciju postalo je deo njegovog svakodnevnog života. Neke su uspevale odmah, druge su prolazile kroz faze povratka i ponovnih pokušaja.

“Moram reći da neke od njih nisu katolkinje. Hvala Bogu, do 2014. ih je bilo 13, ali još ih je mnogo koje su u fazi prekida i ponovnog vraćanja tom poslu.”

Razlozi zbog kojih su se žene nalazile na ulici, kako je isticao, gotovo uvek su bili teški.

“Jako malo njih se time bavi zbog opsednutosti seksom. Većina je prisiljena jer nemaju za život, jer su ih prisilili roditelji ili suprug. Ima i onih kojima su uzeti dokumenti i jednostavno su u ropstvu.”

U tim rečenicama ogleda se suština njegovog rada, a ne statistika.

Lični izbor skromnog života

Njegov rad nije prolazio bez otpora. Bilo je sukoba sa svodnicima, pretnji i situacija u kojima mu je život bio ugrožen.Nakon što je od devojke čuo da velečasni Dragec želi da razgovara s njom jedan ga je svodnik nasilno izgurao iz kuće.

“Bog daje život, ali ga i uzima kada za to dođe vreme”, govorio je jednostavno.

Paralelno sa tim, i sam je živeo krajnje skromno. U njegovom domu nema televizije, interneta ni luksuza. Vozi starog fiću koji sam popravlja, ustaje rano kako bi pomagao drugima i veći deo dana provodi sa ljudima kojima je pomoć potrebna.

“Ne treba mi ništa u životu. Bitno je da dobri Bog bude mnome zadovoljan.”

Bez potrebe da se ističe ili objašnjava, iza njegovog rada ostaje konkretan trag. Trinaest žena koje su do 2014. godine napustile ulicu, jer ih je neko jedne hladne noći pitao za priču i bio spreman da ih sasluša.