Svaka kuća u Jugoslaviji imala je ovu činiju, a ona danas vredi pravo malo bogatstvo

Pod pritiskom opšte rasprodaje uspomena i duše, a možda još više usled egzistencijalnih pitanja, na buvljacima i po oglasima sve češće zatičemo neke dobro poznate stvari koje su, za nekadašnje Jugoslovene, predstavljale više od ukrasa. Bili su to zapisi iz svakodnevnog života, male banke biografskih podataka o svim članovima porodice koji su delili zajednički prostor, stan ili kuću. Često ožive dok s nostalgijom prebiramo po starim fotografijama i sećanjima, vraćajući nas u (bolju) prošlost.

Mnogi od tih predmeta nekim novim klincima će možda biti smešni, ali mi znamo da nose posebnu vrednost i šta se sve u njima krije, od Vilerovih goblena koje su predano vezle naše bake, do posuda od Herendi porcelana, raznih figurica sa “made in Yugoslavia” natpisom, koje mnogi i danas čuvaju u vitrinama i komodama, pa do remek-dela zanatlija koji se bave obradom kristala i stakla. A onima iz “Steklarne Hrastnik” zavideli su i iskusni majstori za takozvano boemsko staklo, čuveni češki kristal.

U mnogim domovima “od Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana”, predmeti sa potpisom ove fabrike predstavljali su univerzalni deo enterijera. No, od Jugoslavije su ostale samo uspomene i neke stvarčice koje se, ako nisu završile na buvljim pijacama, u muzejima ili po oglasima, još mogu videti na policama u porodičnim zbirkama. Među njima se izdvaja i dekorativna činija dizajnirana u art deko stilu, sa drškama u obliku golubova.

Jedan od najlepših primeraka prodaje se za 340 dolara. Toliko traži vlasnik koji nudi predmet na sajtu 1stdibs.com. Kako je navedeno u opisu, činija je iz fabrike izašla u periodu između 1930. i 1939. godine. Proizvodile su se i kasnije, kada je svaka kuća koja je držala do sebe imala isti ili sličan primerak, u drugim bojama. Prava umetnička poslastica, autentična, retka i vredna, svedočanstvo vremena kada je jugoslovenski dizajn držao korak sa svetskim trendovima.

“Steklarna Hrastnik” osnovana je 1860. u istoimenom mestu u centralnom delu Slovenije, na reci Savi. Osamdesetih godina fabrika je pokrivala 80% potreba Jugoslavije za staklom u ugostiteljskom i domaćinskom sektoru, i 90% potreba za malom ambalažom u farmaceutskim proizvodima, kozmetici i hrani. Proizvodi su, nema potrebe ni isticati, vrhunskog kvaliteta.