Ovo je najgojaznija država na svetu, 95% stanovništva ima višak kilograma

Stanovnici Naurua danas su poznati po najvećoj stopi gojaznosti na svetu, a nekada su živeli potpuno drugačije. Njihova ishrana bila je zasnovana na svežoj ribi, voću i lokalnim biljkama. Međutim, taj način života naglo je prekinut razvojem rudarske industrije. Decenijama intenzivno iskopavanje fosfata gotovo je potpuno uništilo obradivo zemljište na ostrvu. Poljoprivreda je postala neodrživa, a stanovništvo je bilo primorano da pređe na uvoznu hranu.

Danas se većina namirnica doprema brodovima jednom nedeljno, što direktno utiče na kvalitet i izbor hrane.

Skupa sveža, jeftina prerađena hrana

Zbog izolacije i logistike, sveža hrana na Nauruu je retka i izuzetno skupa, dok su prerađeni proizvodi dostupniji i jeftiniji.

Putopisac “Noel Filips”, koji je posetio ostrvo, opisao je situaciju vrlo konkretno:

“Jedan mango može da košta i do 20 australijskih dolara, dok je zamrznuta pita znatno jeftinija.”

Ovakav odnos cena doveo je do toga da se većina stanovništva oslanja na konzerviranu hranu, pržena jela, gazirana pića i zaslađene napitke

Takav način ishrane, u kombinaciji sa ograničenim mogućnostima za fizičku aktivnost, doveo je do naglog porasta gojaznosti.

Dijabetes kao masovna pojava

Gojaznost na Nauruu nije samo estetski ili društveni problem, već ozbiljna zdravstvena kriza. Više od 40% stanovništva ima dijabetes tipa 2, što ovu zemlju svrstava na prvo mesto u svetu po učestalosti ove bolesti.

Ovakve brojke ukazuju na sistemski problem koji zahteva dugoročna rešenja, ali zbog ograničenih resursa i izolacije, promene se sprovode sporo.

Malo ostrvo sa velikim kontrastima

Nauru je treća najmanja država na svetu, sa površinom od svega 21 kilometara kvadratnog i oko 12.000 stanovnika. Ostrvo se može obići automobilom za pola sata, ali uprkos maloj veličini, kontrasti su izraženi.

Sa jedne strane bele peščane plaže, kokosove palme, koralni grebeni, a sa druge, čak 80% teritorije je nenaseljeno i devastirano rudarenjem, pretvoreno u surovi pejzaž bez prirodnih resursa.

Od najbogatije države do zavisnosti od pomoći

Tokom šezdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući fosfatima, Nauru je bio jedna od najbogatijih država po glavi stanovnika. Međutim, iscrpljivanje resursa dovelo je do ekonomskog pada.

Danas se zemlja oslanja na finansijsku pomoć Australije, dok su mogućnosti za razvoj ograničene.

Retki turisti i visoke cene

Pored zdravstvenih i ekonomskih izazova, Nauru je i najmanje posećena država na svetu. Godišnje je poseti manje od 200 turista.

Dolazak na ostrvo je komplikovan i skup, sa ograničenim brojem letova i cenama koje često prelaze 1.000 funti za jednosmernu kartu.

Turistička ponuda je skromna – postoje samo dva glavna hotela i nekoliko apartmana, a kretanje po ostrvu uglavnom se obavlja iznajmljenim automobilima ili peške.