admin
Možda mislite da je mali haos u kući sasvim normalan i da je u redu kada u kući nije sve pod konac. Ali kada se nered u domu otme kontroli i preraste u stalno pretrpan prostor, on može ozbiljno da naruši vaše mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje.
Neuredni dom ili radno mesto ne samo da pojačavaju stres već utiču na koncentraciju, podižu nivo anksioznosti, slabe produktivnost i u nekim slučajevima predstavljaju pravu opasnost po bezbednost.
Ovo se posebno opdnosi na žene. Evo zbog čega je važno da zastanete, udahnete i posvetite se organizaciji prostora u kojem provodite vreme.
Nered utiče na raspoloženje
Kada je sve uredno, stvari su tamo gde treba i jutro počinje bez jurnjave za ključevima, naočarima ili dokumentima. Suprotno tome, vizuelni haos može biti neprestani izvor stresa.
Shutterstock/Ingrid Balabanova
Istraživanja pokazuju da žene koje svoj dom opisuju kao neuredan imaju viši nivo kortizola hormona stresa. Uredni prostori donose osećaj kontrole, smirenosti i mentalne jasnoće.
Godine utiču na urednost
Juče niste bili raspoloženi za sređivanje, a ni danas? Niste jedini. Studije pokazuju da su osobe u pedesetim godinama sklonije odlaganju odluka o tome šta da bace, poklone ili organizuju. Kako godine prolaze, gomile stvari sve više utiču na zadovoljstvo životom, ali i na osećaj preopterećenosti.
Pretrpan prostor loš fokus
Kada oko sebe imate gomilu predmeta, vaš mozak mora da obradi mnogo više vizuelnih informacija. Rezultat? Smanjena koncentracija i otežan rad. Ovo posebno pogađa osobe sa ADHD-om, kod kojih nered može dodatno pojačati teškoće u organizaciji i fokusiranju.
Više prašine, više alergija
Kada se predmeti gomilaju, čišćenje postaje izazov. Prašina se taloži, a sa njom i alergeni poput grinje i životinjske dlake. Rezultat su češće alergijske reakcije su: svrab očiju, kijanje, kašalj i iritacija sinusa. Redovna organizacija prostora direktno smanjuje ove simptome.
Nered vas može udaljiti od ljudi
Uredan dom poziva prijatelje i porodicu. Haotičan prostor, s druge strane, može izazvati stid i povlačenje. Osobe koje gomilaju stvari često se osećaju usamljeno ili izolovano, što je razlog što poremećaj gomilanja često prati depresija i anksioznost.
Rizik od povrede
Kutije, kese, kablovi, gomile odeće sve to može biti potencijalni uzrok pada ili povrede. Pretrpani prostori predstavljaju dodatni rizik, posebno u domovima sa starijim osobama ili decom.
Čist prostor podstiče dobrotu
Istraživanja pokazuju da ljudi koji žive u urednim prostorima češće žele da doniraju stvari, pomažu drugima i angažuju se u zajednici. Red donosi osećaj lakoće, a lakoća otvara prostor za dobra dela.
Nered utiče na pamćenje
Mozak može da obrađuje ograničenu količinu informacija u jednom trenutku. Kada je prostor prenatrpan, vizuelni haos preopterećuje radno pamćenje.
New Africa/Shutterstock
Zbog toga se češće zaboravljaju obaveze, planovi ili sitnice koje radimo iz dana u dan.
Bezbednost doma
Gomile papira, kutija i zapaljivih predmeta povećavaju rizik od požara. Ako su hodnici ili izlazi blokirani stvarima, evakuacija i prilaz vatrogasaca mogu biti znatno otežani. Zato je organizovan prostor i pitanje lične i porodične bezbednosti.
Nered i gojenje
Interesantno je da istraživanja ukazuju na povezanost gomilanja stvari sa prejedanjem. Ljudi koji se teško odvajaju od predmeta često imaju sličan odnos prema hrani. Jedu impulsivnije i skloniji su gojenju.
Problemi sa snom
Poremećaj gomilanja često se povezuje sa nesanicom. Nered u okolini stvara nered u glavi. Nedostatak sna potom utiče na donošenje dnevnih odluka, što vodi ka još većem haosu i nepotrebnim kupovinama. To je začarani krug iz kojeg je teško izaći bez organizovanja prostora.
BONUS VIDEO:
Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /