in

ZAŠTO ŽUDIMO ZA MASNOM I SLATKOM HRANOM, A NE VOLIMO POVRĆE? Naučnici su otkrili glavne krivce

Svaki čovek ima svoje omiljene namirnice, ali i one koje ne podnosi. To nije tako slučajno. Postoji nekoliko faktora koji utiču na naše prehrambene navike, a rezultati brojnih naučnih istraživanja mogu nam pomoći da bolje razumemo ovaj fenomen.

Odbojnost prema povrću

Većina ljudi ima dobro razvijene senzore za ukuse, zahvaljujući kojima možemo da osetimo zadovoljstvo ili odbojnost kad nešto jedemo. Zbog ovih senzora, mnogim ljudima ne prija povrće poput kelja, kupusa ili brokolija. Iako su ove namirnice izuzetno nutritivno vredne, često imaju gorak ukus koji naši senzori registruju, što može da bude razlog zašto neki ljudi ne vole da ih jedu.

Foto: Shutterstock

Neki ljudi ne vole određeno povrće

Gojaznost i nerazlikovanje ukusa

Nedavno nemačko istraživanje pokazalo je da deca sa viškom kilograma imaju slabije razvijene senzore za ukus u poređenju sa decom normalne težine. Ovo ukazuje na to da gojazna deca teže razlikuju ukuse. Ipak, naučnici još uvek nisu sigurni da li je gojaznost uzrokovana lošim sposobnostima razlikovanja ukusa ili je ovo stanje posledica prekomerne težine.

Ukusi se “stvaraju” i u stomaku

Receptivne ćelije za ukus ne nalaze se samo u ustima, već se prostiru duž celog probavnog sistema, od usta do želuca i creva. Ove ćelije pomažu telu da oceni ukus hrane i upozore probavni sistem na sledeće korake. Na primer, ako bismo uneli nešto toksično, ove ćelije bi signalizirale želucu da se zatvori kako bi sprečile unošenje štetnih sastojaka.

Pixabay.com

Bebe nasleđuju ukuse od majki

Neodoljiva masna hrana

Ljudsko telo često teži masnoj hrani, jer se u mozgu pokreću procesi koji podstiču organizam da žudi za još više masnoća. Ovo posebno dolazi do izražaja tokom zimskog perioda, kada je telu potrebno više masnoća radi očuvanja toplote.

Ljubav prema ukusima započinje sa majkom

Istraživanja su pokazala da ono što je majka jela tokom trudnoće može uticati na preferencije ukusa deteta kasnije u životu. Takođe, hrana koju smo konzumirali u detinjstvu može imati dugotrajan uticaj na naše prehrambene navike u odraslom dobu. Zato je od velike važnosti da roditelji usmere decu ka zdravim prehrambenim izborima kako bi razvili zdrave navike u ishrani.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i
Vajberu.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

BONUS VIDEO: