Vreme kad idete da spavate i kad ustajete nosi sa sobom zdravstvene rizike

Ranoranioce često prate priče o jutarnjem trčanju pre posla i visokoj disciplini, dok se “sove” ponose kreativnošću i produktivnošću u kasnim satima. Međutim, studija u vezi sa odlaskom na spavanje i ustajanjem objavljena u naučnom časopisu “Nature Communications” pokazuje da stvar uopšte nije tako jednostavna.

Umesto dva tabora, naučnici su identifikovali čak pet različitih bioloških podtipova spavača – i svaki od njih ima svoje prednosti, ali i zdravstvene rizike.

Istraživači sa Univerziteta Mekgil analizirali su podatke više od 27.000 odraslih koristeći snimanje mozga, medicinsku dokumentaciju i detaljne upitnike o navikama i životnom stilu.

1. Kognitivno snažna noćna ptica

Ljudi koji kasno odlaze na spavanje, ali postižu najbolje rezultate u testovima pamćenja i razmišljanja.

Prednosti

• najbolja kognitivna funkcija
• mentalna fleksibilnost

Rizici

• impulsivno ponašanje
• češće konzumiranje alkohola i cigareta
• lošija kontrola emocija

Zanimljivo, ovaj tip se često povezuje sa roditeljima male dece i manjom izloženošću dnevnom svetlu.

2. Neaktivna noćna ptica

Sličan raspored spavanja, ali bez kognitivnih benefita.

Karakteristike

• manje fizičke aktivnosti
• više vremena uz video-igre
• niža primanja

Zdravstveni rizici

• depresija
• pušenje
• kardiovaskularni problemi

3. Uspešni ranoranilac

Klasična slika “zdravog jutarnjeg tipa”.

Tipično za ovu grupu

• viši nivo obrazovanja
• manje poroka
• najmanje bolesti

Ali postoji i jedna mana – sklonost brizi i napetosti.

4. Depresivni ranoranilac

Najveće iznenađenje studije: rano ustajanje ne znači automatski i dobro mentalno zdravlje.

Povezano sa:

• simptomima depresije
• hormonskim promenama
• češće kod žena

Drugim rečima – ustajanje u 6 ujutru nije garancija psihološke stabilnosti.

5. Rizična noćna ptica

Tip češći kod muškaraca i najviše vezan za fizičke zdravstvene probleme.

Veći rizik od:

• bolesti srca
• visokog pritiska
• bolesti prostate

Prate ga i rizične navike poput alkohola, pušenja i impulzivnog ponašanja.

Šta ovo znači za zdravlje?

Naučnici ovaj fenomen nazivaju biološkom raznolikošću sna – svako telo ima drugačiji optimalni ritam.

Drugim rečima: ne postoji univerzalno “najzdravije” vreme za buđenje.

Neki noćni tipovi mogu imati bolju mentalnu funkciju od jutarnjih, dok pojedini ranoranioci imaju povećan rizik od depresije.

Koliko sna zapravo treba?

Prosek je oko 8 sati, ali normalan raspon ide od 6 do 9 sati.

Najbolji pokazatelj nije aplikacija ni pametna narukvica, već jednostavno pitanje: Da li se budite odmorni i funkcionišete dobro tokom dana?

Ako je odgovor da – verovatno spavate dovoljno.

Kako poboljšati kvalitet sna

Pošto je ritam spavanja delom genetski, stručnjaci savetuju da ga ne pokušavamo nasilno menjati, već prilagoditi navike.

Najvažnije pravilo: držite isto vreme odlaska na spavanje i buđenja. To smanjuje upalne procese u telu i rizik od dijabetesa tipa 2. Ako želite lakše jutarnje razbuđivanje – ključ je svetlost. Otvorite roletne čim ustanete: sunce “resetuje” biološki sat i poboljšava raspoloženje.

Bonus video: