in

U bolnici je bilo 500 puta, ova gimnastičarka ima najčudniju ALERGIJU na svetu!

Britanskoj gimnastičarki Nataši Kouts svaki dan život visi o koncu. Verovali ili ne nju može da ubije prejaka emocija i to bukvalno.

– Svaka promena u statusu tela bilo da se smejem, plačem, tužna sam ili pod stresom može izazvati hemijsku reakciju u mom telu što dovodi do anafilaktičkog šoka koji može biti fatalan za mene – opisala je ona svoje stanje.

Naime, Nataša boluje od retke bolesti pa jake emocije poput smeha ili čak znojenja mogu bukvalno da okončaju njen život. Prvi put ovu alergijsku reakciju imala je sa 18 godina i od tad je u bolnici bila više od 500 puta.

 

Poguban provod sa društvom

Znojenje ili smeh mogu biti pogubni za Natašu koja je alergična na jake emocije. Ova Britanka ima sindrom aktivacije mastocita što može da je košta života. Mastociti ili Erlihove ćelije su krupne lutajuće ćelije vezivnog tkiva koje se stvaraju u koštanoj srži i krvlju dospevaju do vezivnog tkiva. Imaju ključnu ulogu u aktiviranju alergija a konkretno u Natašinom slučaju problem nastaje kad ispuštaju previše supstanci u telo u pogrešno vreme. Alergijsku reakciju opasnu po život mogu da izazovu najobičnije stvari poput znojenja ili smeha, a čak i potpuno bezazlen izlazak u provod sa društvom za Natašu može biti poguban.

– Bila sam u noćnom provodu sa prijateljima. Zabavljali smo se i ja sam smejala kad sam osetila da su mi otekli jezik i grlo. Upala sam u anafilaktički šok samo zbog preteranog smejanja! Jedna drugarica je pozvala hitnu pomoć dok mi je druga pomogla da lekom sprečim gušenje. Izgubila sam svest i završila na intenzivnoj nezi u bolnici – prisetila se Nataša samo jedne od brojnih epizoda kad je završila u bolnici.

 

Planirala sopstvenu sahranu

Nataša ne krije da je teško živeti sa ovom retkom bolesti. U jednom trenutku je toliko bila uplašena da je verovala da će umreti. Sa samo 20 godina počela je da planira sopstvenu sahranu.

– Prvo iskustvo anafilaktičkog šoka doživela sam sa 18 godina. Bila sam na velikom javnom događaju kada sam odjednom osetila drhtanje, vrtoglavicu, nisam mogla da dišem. Odvezli su me u bolnicu uz policijsku pratnju. Bila sam u nesvesti i kad sam došla k sebi bila sam prestravljena – priznala je ona.

Lekari su je uveravali da se to retko dešava i ubedili su da se takva reakcija u organizmu dešava jednom u životu. Međutim, samo 2 nedelje kasnije ponovo je završila u bolnici.

– U početku kad osetim da počinje napad pokušavala sam to da potisnem ali se loše završavalo. U početku sam mislila je u pitanju alergija na hranu i dugo sam tražila šta je okidač za moje probleme. Mesecima sam jela samo piletinu, krompir i brokoli i postala neuhranjena – prisetila se ona.

Posle brojnih ispitivanja lekari su tek posle pune 2 godine konačno uspeli da postave dijagnozu za njenu bolest.

–  Mastociti u mom telu su preosetljivi. Oni oslobađaju previše hemikalija kao odgovor na manji napad kao što je ubod koprive ili netolerancija na hranu. Moje telo to radi čak i spontano i oslobađa hemikalije bez razloga. Tako da sam alergična ni na šta i na sve, sve u isto vreme – objašnjava Nataša.

Još kao dete često bila bolesna i imala je čudne reakcije na različite namirnice, ali je pretpostavljala da je samo osetljiva.

Naučila da se smiri

Vremenom Nataša je bolje upoznala simptome svoje bolesti i šta sve može da dovede do napada.

– Živim dovoljno dugo sa ovim sindromom pa sada znam dokle mogu da idem. Prosto osetim trenutak kad treba da se smirim. Svakog dana pijem lekove i ponekad izbegavam javne događaje ukoliko će to da mi izazove prejake emocije. Unapred proučavam jelovnike, dodatno uzimam lekove i nadam se najboljem – priznala je ona.

Zbog svog stanja ne sme da putuje daleko, posebno ne avionom. Uvek mora da zna gde je najbliža bolnica i ima protokol bezbednosti koji mora da poštuje. Uprkos svemu pre 2 godine odlučila je da napusti roditeljski dom i osamostali se. Angažovala je ličnog asistenta koji je uz nju 5 dana nedeljno.

– Mogu sve da podnesem i znam da mi je dozvoljeno da imam i loše dane. Nema smisla pretvarati se da je sve u redu kad nije. Da mogu da pucnem prstima i da se izlečim uradio bih to odmah. Održavanje sebe u životu je posao sa punim radnim vremenom – zaključila je ova hrabra Britanka.

BONUS VIDEO: