in

Svi misle da treba da se odreknu soli, a ne znaju jedno: Kardiolog upozorava na najveću grešku kod visokog pritiska

Prekomerni unos natrijuma koji se nalazi u kuhinjskoj soli može izazvati zadržavanje tečnosti u telu, što dovodi do povećanja krvnog pritiska. Kuhinjska so (natrijum hlorid) je izvor važnih elektrolita (natrijum i hlor) u ljudskom telu. Pre nekoliko miliona godina, dnevni udeo soli u ishrani ljudskih predaka bio je manji od 1 grama.

Kada su Kinezi, pre pet hiljada godina, otkrili mogućnost očuvanja hrane, so je dobila ogroman ekonomski značaj, pa je udeo soli u ishrani ljudi postepeno počeo da raste. U zapadnom svetu, pre oko hiljadu godina, dnevni unos soli iznosio je oko 5 grama i postepeno se povećavao da bi dostigao vrhunac u 19. veku. Sa pronalaskom frižidera, unos soli je postepeno počeo da se smanjuje.

Međutim, u današnje vreme količina soli koja se unosi, u većini zemalja, ponovo je dostigla nivo iz 19. veka, koji iznosi od 9 do 12 grama dnevno. Navedeno je prvenstveno posledica konzumiranja prerađene hrane bogate solju. Natrijum, sadržan u kuhinjskoj soli, važan je za ljudsko telo za održavanje ravnoteže telesnih tečnosti, acido-bazne ravnoteže, prenos nervnih impulsa i normalno funkcionisanje ćelija.

S druge strane, prekomerni unos natrijuma može izazvati zadržavanje tečnosti u telu, što dovodi do povećanja krvnog pritiska; ovo drugo negativno utiče na srce, arterije, bubrege i mozak. Svaki gram natrijuma dovodi do zadržavanja 70 mililitara vode, povećavajući cirkulišuću zapreminu tečnosti u telu, odnosno krvni pritisak.

Zadržavanje tečnosti pod uticajem natrijuma posebno je izraženo kod pacijenata sa hroničnim oboljenjem bubrega i kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom. Svojstvo natrijuma da povećava pritisak je takođe posebno evidentno kod pacijenata sa arterijskom hipertenzijom, čiji je pritisak posebno osetljiv na unos soli.

Hipretenzija može da izazove brojne zdravstvene probleme, a osobe koje pate od hipertenzije, izloženije su većem riziku od nastanka bolesti srca i moždanog udara. Ishrana ima veliku ulogu jer je hipertenzija ujedno i žudnja za slanom hranom. Osoba zna da povećava količinu soli koja se konzumira u hrani, a da to i ne primećuje, ističe ruski kardiolog dr Jegov Novikov.

Žudnja za konzumiranjem više dodataka ishrani je zbog prirode tela koje teži da održi ravnotežu elektrolita, objašnjava kardiolog. Lekar ne preporučuje oštro odricanje unosa soli, već ograničavanje na dnevnom nivou. Njegova preporuka je da to bude oko pet grama soli, odnosno, jedna kašičica u toku dana.

“Ako patite od hipertenzije, najbolja opcija je domaća hrana, gde možete sami da kontrolišete količinu soli koju dodajete. Ako se ishrana zasniva na pripremljenoj hrani, treba da obratite pažnju na sadržaj natrijuma”, kaže kardiolog. Podsetimo, postoji još “neprijatelja” u namirnicima koje se svakodnevno konzumiraju. Reč je o hlebu, pecivu, pici, sendvičima, suhomesnatim proizvodima i brzoj hrani.

Preporuka lekara za sve koji pate od hipertenzije jeste ishrana koja je bogata voćem, orasima, povrćem, masnom ribom. Takođe, najbolje bi bilo da se smanji unos testenine od belog brašna, pirinča, kao i belog hleba. Kada je unos tečnosti u pitanju, stručnjaci savetuju vodu, sok od cvekle, nara i zeleni čaj.