in

SUPERNAMIRNICA kod nas raste kao korov: Leči telo i dušu

Prema verovanju srpskog naroda glog je biljka koja štiti od svakog zla. Raste u divljini i smatra se za korov, ali i narodni lek za mnoge bolesti. Njime se kiti kuća, dobro ga je jesti, a važno mesto zauzima i u religijskim obredima.

Od glogovog trnja napravljena kruna za Hrista tokom njegovog stradanja, pa su za ovo drvo vezane brojne legende. Od gloginja su Kinezi pravili fermentisano piće još pre 9.000 godina, a za lečenje su ga koristili i stari Grci i Indijci. 

Srećna republika donosi sve o osobinama ove lekovite biljke.

Pixabay.com

Glog raste na ivicama listopadnih šuma a plodovi se beru u jesen kad su potpuno zreli i mekani

Kako izgleda

Prema brojnim istraživanjima plod gloga, sitne crvene bobice spadaju u superhranu. Kod Kineza spada u top 5 najlekovitijih biljaka na svetu. Glog (lat. Crataegus monogyna) je samonikla žbunasta biljka iz porodice ruža. Raste u vlažnim područjima, na obodima listopadnih šuma ili uz ograde i do visine od 5 metara. U pitanju je vrlo otporna biljka, pa je zbog ove njene osobine smatraju za korov.

U zavisnosti od starosti, kora stabla se menja od zelene do tamno braon. Listovi su podeljeni u tri do pet režnjeva nazubljeni po ivicama, a cvetovi najčešće beli sakupljeni u mirisne cvasti od kojih se dobija eterično ulje.

Cvetovi gloga imaju jak miris i mirišu na med, a beru se u proleće između aprila i juna u vreme kada je drvo u punom cvetu. Suše se u tankom sloju na promaji bez izlaganja sunčevoj svetlosti, jer ne bi smeli da promene boju. Lišće se bere nakon cvetanja biljke i suši isto kao i cvet, a od njega se priprema čaj.

Plod je duguljast i mesnat sa jednom do tri semenke i bogati su antioksidansima. Sadrže i tanin, saponin, glikozide i fruktozu, bogati su kalijumom, natrijumom, kalcijumom, imaju znatne količine ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina.

Plodovi se beru u jesen kada postanu potpuno zreli i jarko crveni. Prvo se suše u hladu da svenu, a potom se dosuše na suncu. Tinkture od svežih plodova gloga danas se najčešće koriste u homeopatiji, a lekovita svojstva ove biljke potvrdila je i nauka.

Pixabay.com

Cvetovi gloga mirišu na medi i takođe se koriste u lekovite svrhe

Lekovita svojstva

Glog se koristi za jačanje srca i kao prirodni lek za regulaciju krvnog pritiska. Ne samo da snižava povišeni krvni pritisak već i podiže nizak u slučajevima oslabljenog ili oštećenog rada srčanog mišica. Blagotvorno deluje kod zakrečenja krvnih sudova, upale srčanog mišića i protiv angine pektoris. Jednom rečju pomaže u lečenju svih vrsta srčanih oboljena.

Iako je prvenstveno poznat kao biljka za lečenje srčanih oboljenja, glog je jedna od biljaka s najjačim smirujućim učinkom pa blagotvorno deluje na nervni sistem. Pomaže kod umora, manjka energije, nesanice, ankcioznosti, teškog disanja, vrtoglavica, lupanja srca, nervoze, šuma u ušima, malokrvnosti… Može se koristiti kao pomoć kod mršavljenja jer potiče izbacivanje viška vode iz organizma. Glog jača vezivno tkivo na zglobovima posebno kod upale zglobova.

Bez obzira na lekovita svojstva glog u bilo kom obliku ne treba da konzumiraju trudnice, dojilje i deca mlađa od 12 godina. Važno je i napomenuti da duža svakodnevna upotreba gloga, bilo kroz čaj ili tinkturu, može da izazove mučninu, pa čak i trovanje. Pije se samo 5 dana posle čega treba napraviti pauzu.  Lekari savetuju da se čaj od gloga ne uzima na svoju ruku već da pacijent tokom terapije bude pod nadzorom doktora.

BONUS VIDEO: