in

Sudar najžešćih bakterija i virusa: Kao u piku zimske sezone, čekaonice pune pacijenata sa ovim simptomima

Nakon višemesečne borbe sa tridemijom i velikim brojem obolelih od gripa, kovida i respiratornog sincicijalnog virusa (RSV), ali i velikog kašlja i pojave morbila, usledilo je kratko zatišje pred pravi “cunami” respiratornih oboljenja u kom dominiraju rinovirusi, streptokoke, ali i bakterije koje izazivaju veliki kašalj.

Uz sve to, javile su se i alergije na polen zbog ranog cvetanja drveća i iznadprosečnih temperatura.

Čekaonice domova zdravlja podsećaju na pik zimske sezone i sudar najžešćih bakterija i virusa, i prema rečima pedijatara čini se da su ovih dana svi bolesni i imaju jak kašalj, curenje iz nosa, groznicu, a na najvećem udaru su deca, stariji i hronično oboleli.

Kombinacija simptoma

Pedijatar Doma zdravlja “Čukarica” dr Dejan Jonev kaže da ima dosta viroza, ali ima i stomačnih viroza. To su rotavirusi. Beleži slučajeve kombinovanih simptoma kod viroze. Javljaju se simptomi vezani za gornje respiratorne puteve zajedno sa problemima sa stolicom:

kašalj

kijanje

zapušen nos

blago povišena temperatura

glavobolja

retka stolica

mučnina

Savetuje roditelje da obavezno odvedu dete na lekarski pregled.

– Takva stanja znaju da potraju, pogotovo kašalj. Karakteristično je da deca dugo kašlju, po dve-tri nedelje, čak i mesec dana. Ne treba roditelji da čekaju i na svoju ruku kod kuće da leče decu – poručuje dr Jonev.

Manje gripa, više velikog kašlja

Istovremeno, dok grip stagnira i smanjuje se broj obolelih, u pojedinim delovima zemlje, recimo u Beogradu gde je bilo najviše slučajeva velikog kašlja, broj registrovanih pacijenata se i dalje povećava.

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje do 10. marta bilo je 967 slučajeva od čega je prethodne nedelje zabeleženo 37 novih, a sedmicu pre 29, što je povećanje preko 30 odsto.

U Severnobačkom okrugu veliki kašalj stagnira, javlja se tek po nekoliko slučajeva nedeljno, ali se i dalje beleži u školskoj populaciji i to među učenicima završnih razreda osnovne škole i srednjoškolcima.

Očekuje se da i u narednom periodu bude velikog kašlja s obzirom na vakcinalni obuhvat koji je u ovom delu zemlje ispod 90 odsto. Sve dok ne bude 95 odsto, ne samo u ovom okrugu već u celoj zemlji, bolest će da tinja.

Respiratorne infekcije

– Pre dve nedelje je grip dostigao maksimum, i sada beležimo trend opadanja obolelih sa kliničkom slikom gripa u toj meri da kolege sa terena kažu da nisu imale čak nijedan slučaj, što je jako povoljno i očekivano. Međutim, interesantno je da su akutne respiratorne infekcije i dalje prisutne. Javljaju se ljudi koji imaju temperaturu, ali ne značajno povišenu, do 38 stepeni, a više temperature su znatno ređe. Pacijenti imaju zapušen nos, curenje iz nosa, kašalj, bol u ždrelu, malaksalost. To su sve viroze, ali koji je tačno virus uzročnik to ne znamo, niti je od značaja pošto je terapija uvek simptomatska, a to su lekovi za snižavanje temperature, pastile za bol u ždrelu i drugo – kaže epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici.

Kovida sve manje, produžetak viroza

Napominje da je i kovid sve manje zastupljen, ali da će viroze obeležiti sasvim sigurno ceo mart, a moguće i april pošto je vreme promenjivo i ponovo je zahladnelo.

– Očekujem da period akutnih respiratornih infekcija ove godine bude produžen, mada smo imali primere u prošlosti da se taj period produži i do početka maja, da čitavo proleće bude u znaku respiratornih infekcija. To znači da će sigurno biti još prilike da se razbole i oni koji nisu do sada, jer i najzdraviji u zimskom periodu, od novembra do aprila, mogu imati kraće epizode u kojima curi nos nekoliko dana, oseća se slabost, malaksalost, bol ždrela – kaže epidemiolog.

Kako razlikovati virusne od bakterijskih infekcija

Na pitanje kako razlikovati virusne od bakterijskih infekcija podseća da je bol u grlu zajednički za sve, s tim da može da bude izolovan.

– Curenje nosa, kašalj i kijanje može da bude zajedničko za sve pomenute bolesti, ali kijanje i konjuktivitis, crvenilo oka su uglavnom simptomi virusnih infekcija, dok se kod bakterijskih ne javljaju ili mogu da se jave kasnije. Kod bakterijskih se uglavnom javlja kašalj i iskašljavanje, uglavnom beli sadržaj, a posle bude žućkasto – zelen – braon, a to već nije dobar znak i zahteva antibiotike – kaže dr Bohucki.

Od 38 stepeni telesne temperature i naviše smatra se da smo febrilni, dok smo ispod 38 subfebrilni. Kada imamo 38 temperaturu, savetuje dr Bohucki i uzmemo lek, ako ne spadne, održava se i dalje, to je znak da treba da odemo kod lekara.

– Kada je reč o deci svakako roditelji treba da ih odvedu odmah kod lekara – savetuje naš stručnjak.

Alergije na polen

Simptomi koji mnoge zbunjuju u ovom periodu su: promuklost, plitko disanje, rafalno kijanje, crvenilo i suzenje očiju, malaksalost, peckanje u grlu, što su sve znaci pojave osetljivosti i alergije na polen.

Specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš kaže da ne postoji starosna granica za pojavu osetljivosti na polen i zbog toga je moguće da svako u bilo kom životnom dobu postane alergičan.

Ako je neophodno da budu napolje osetljive osobe treba da:

nose masku

obavezno zaštite nos

nose naočare

Po povratku u kuću ili stan dobro je:

odmah odeću i obuću oprati i očistiti

umiti se, oprati kosu, češće se kupati

menjati posteljinu

– Svakako, jačanje imuno sistema i zdravi stilovi života, dovoljno sna, pravilna ishrana, kontrola stresa, mogu doprineti otpornosti – zaključuje dr Dragaš.