Sagoreva kilogrome i štiti jetru!

Mnogi nutricionisti naglašavaju da je upravo povrće ključ zdrave ishrane, a jedno se posebno izdvaja kada je reč o sagorevanju masti i zaštiti jetre. Stručnjaci tvrde da određene vrste zelenih biljaka ne samo da ubrzavaju metabolizam, već i smanjuju rizik od hroničnih bolesti. Osim toga, njihovi fitonutrijenti, navodno, pomažu u smanjenju upala i jačanju imuniteta, pa se s razlogom preporučuju kao obavezni deo svakodnevne ishrane.

Lekari tvrde da postoji posebna grupa povrća koja može da pomogne u smanjenju telesne masti, ubrzanju metabolizma i zaštititi jetre. Dr Robert G. Dibejs, koji na Instagramu deli savete o zdravlju i ishrani, ističe da upravo kupusnjače – povrće poput brokolija, kelja, karfiola i kupusa, imaju snažan efekat na zdravlje.

– Ova vrsta povrća dokazano smanjuje nakupljanje masti u jetri i poboljšava sposobnost tela da sagoreva masnoće. Takođe podstiče stvaranje enzima za detoksikaciju jetre, koji uklanjaju štetne hormone, toksine i teške metale – objasnio je dr Dibejs, a o tome piše Miror (Mirror).

Lekar je dodao i zanimljivo poređenje, naglašavajući kako izgled povrća često podseća na organe koje podržava.

– Orah izgleda kao mozak i dobar je za mozak. Šargarepa podseća na oko i pomaže očima. A kada kupusnjače počnu da rastu, na laticama se formiraju mali krstići. Kao da je bog na njih stavio svoj potpis, želeći da naglasi koliko su moćne za ljudsko zdravlje – ističe dr Dibejs.

Osim najpoznatijih vrsta, u porodicu kupusnjača ubrajaju se i raštan, rukola, blitva i repa. Naziv su dobile po obliku krsta koji formiraju njihove četiri latice, pa se nazivaju još i krstašice, doslovno znače “nosioci krsta”.

Kupusnjače su bogate vitaminima i mineralima poput folata i vitamina K, dok tamnije vrste posebno obiluju vitaminima A i C.

Stručnjaci savetuju da kupusnjače treba jesti kao deo raznovrsne i uravnotežene ishrane uz voće, integralne žitarice, proteine i zdrave masti. Savet je unositi najmanje pet porcija voća i povrća dnevno, obroke bazirane na skrobnim namirnicama bogatim vlaknima, unos mlečnih proizvoda ili biljnih alternativa, raznovrsne izvore proteina, nezasićena ulja u manjim količinama i 6-8 čaša tečnosti dnevno.