POSTOJE LEKOVI KOJE NIKAKO NE SMETE DA PIJETE NA SVOJU RUKU: SRPSKI STRUČNJAK otkriva NAJOPASNIJE!

Ovakvim osetljivim i sveobuhvatnim testiranjem se omogućava diferencijalna dijagnoza, Foto: Profiemedia

Antibiotici su grupa lekova koje građani u Srbiji u većini slučajeva piju “na svoju ruku”. Često prestajemo da ih koristimo čim nam bude malo bolje, iako nismo završili sa prepisanom terapijom do kraja.

Koje sve negativne poslednice može imati neadekvatna upotreba antibiotika i postoji li neki način da ubrzamo lečenje i ciljno delujemo na samo određenu vrstu mikroogranizama, a da ne poremetimo antibiotikom širokog dejstva delovanja i celokupan mikrobiom našeg organizma, otkrila je za MONDO dr Jasmina Trajković, specijalista kliničke i eksperimentalne mikrobiologije, predstavnik kompanije “BioMerieux”.

Antibiotici spadaju u najčešće propisivane i korišćene lekove u bolničkim i vanbolničkim uslovima. Svaka neadekvatna upotreba lekova pa tako i antibiotika dovodi do različitih posledica, a glavna je svakako pojava rezistencije mikroorganizama na antibiotike, na koje oni više ne deluju.

Antimikrobna rezistencija (AMR) postaje ogroman problem u lečenju infekcija jer sve veći broj mikroorganizama postaju otporni na različite antimikrobne lekove pa se pojavljuju i takzvani multirezistentni sojevi mikroorganizama (MDRO). Došli smo i u situaciju da na neke mikroorganizme (bakterije i gljive) više ne deluje ni jedan poznati antibiotik ili antimikotik i to su tzv. panrezistentni mikroorganizmi (PDR).

Svakako da će posledice prisustva ovakvih sojeva bakterija ili gljiva biti katastrofalne, kada njihov razvoj i razmnožavanje ne možete zaustaviti niti jednim poznatim lekom. Antimikrobna rezistencija postaje glavni faktor koji utiče na morbiditet i mortalitet. Takođe, lečenje pacijenata inficiranih ovakvim sojivima višestruko povećava obim bolničkih troškova”, rekla je dr Jasmina ističući da situacija u našoj zemji nije optimistična, kao i da smo sa Italijom i Grčkom na vrhu liste “najgorih” u Evropi sa ogromnom potrošnjom antibiotika, ali i problemom pojave antimikrobne rezistencije.

Dr Jasmina je istakla da u Srbiji antibiotici spadaju u najpropisivanije i najviše korišćene lekove, iako je zabranjena njihova slobodna pojava, odnosno da se lek ne može podići bez recepta.

Statistike kažu da 90% pacijenata koji posete lekara sa akutnim kašljem imaju virusnu infekciju, ali 50% pacijenata primi antibiotik. Propisivanje antibiotika i njegovo korišćenje bez prethodne laboratorijske identifikacije uzročnika, kao i određivanje osetljivosti uzročnika na antibiotike nije preporuka, osim u stanjima kad je život ugrožen i nemamo dovoljno vremena da uradimo analize. Naravno, i u tim slučajevima pre nego što smo ordinirali određeni antibiotik uzimamo uzorak za analizu i odmah počinjemo da tražimo ciljani antibiotik, odnosno antibiotik koji će biti najdeleotvorniji na uzročnika koga smo detektovali u našem uzorku”, rekla je ona.

Naša sagovornica ističe da se mnogi antibiotici koriste i u pedijatriji, svakako u odgovarajućim dozama koje su prilagođene uzrastu i telesnoj težini deteta, ali da i u tom slučaju treba biti oprezan.

Dr Jasmina nam je otkrila da se ljudi u Srbiji najčešće leče “na svoju ruku”, slušajući savete članova porodice, komšija… Ali da ipak može medicinski da se proveri koja je bolest u pitanju, i što je najbitnije, da se ciljano deluje na određeni organizam.

Postoje različite metode i tehnologije koje se koriste za otkrivanje uzročnika bolesti. Neke su sporije, zahtevaju dane za dobijanje rezultata a neke taj proces ubrzavaju više puta, pa ga mogu svesti i na minute, jedan sat. Zahvaljujući novim tehnologijama, sveobuhvatnim i vrlo osetljivim dijagnostičkim metodama koje se danas koriste u svetu, ali i kod nas, može se izdati rezultat vrlo brzo, identifikovati uzročnik bolesti i obezbediti ciljana terapija u roku od 1 sata.

Za životno ugrožene pacijente kad odmah krećete sa empirijskom terapijom jer nemate vremena da čekate 1 ili 2 dana rezultat, ova dijagnostika je izbor i omogućava prilagođavanje terapije tj. davanje ciljane terapije u najkraćem mogućem roku. Ovakvim osetljivim i sveobuhvatnim testiranjem se omogućava diferencijalna dijagnoza samo jednim testom a samim tim i najbrža reakcija kliničara i adekvatan tretman pacijenata u najkraćem mogućem vremenu.Zatim izolacija pacijenata koja bi se vršila pri samom prijemu u jedinice intenzivne nege ili bolnicu da se bolest ne bi prenela na druge pacijente.

Uz sve navedene medicinske vrednosti, ovaj vid dijagnostike bi imao ogroman ekonomski uticaj. To se pre svega odnosi na racionalnu primenu antibiotika, smanjenu primenu rezervnih antibiotika kao i smanjenje broja drugih dijagnostičkih procedura, zatim, sprečavanje pojave intrahospitalnih infekcija, kraće zadržavanje pacijenta u bolnici, smanjenje broja bolničkih dana”, rekla je naša sagovornica, ističući da su ove metode rade i u Srbiji, ali da se i dalje ne primenjuju u onoj meri koliko bi trebalo.

Ove analize se rade u ustanovama tercijarnog i sekundarnog nivoa. Znači bolnice, Klinički centri, Instituti… Koncipirani su da rade testiranje po sindromima. Što bi značilo npr.da imate pacijenta koji ima simptome i znake (sindrom) infekcije donjih respiratornih puteva (pneumonia) i ovakvim testiranjem bi se za sat vremena odredilo koji mikroorganizam (bakterija, virus) je uzročnik infekcije, da li možda ima koinfekcije ili super-infekcije, kad test pokaže više uzročnika u uzorku. Pored toga test detektuje i gene rezistencije na antimikrobne lekove sto sve ukupno predstavlja izvanredan vodič kliničarima da reaguju promptno sa ciljanom terapijom.

Postoje testovi za različite sindrome -gornje respiratorne puteve (u koji je uključen i SARS-CoV-2), test za gastrointestinalni sindrom, menigo-encefalitis, sepsu, infekcije kostiju i okolnih tkiva… Kliničari različitih specijalnosti su ti koji traže ove analize od laboratorije kad procene da je im je rezultat hitan. Uglavnom se radi o pacijentima koji su životno ugroženi, moraju na hitne operacije, ako se radi o imunokompromitovanim osobama, kada se teško diferencijalno dijagnostikuje bolest, za izbegavanje dodatnih pregleda i analiza koji mogu biti invazivni, kod starih osoba preko 65 godina ili mladjih od 5 godina.

Ova dijagnostika se koristi kako za odrasle pacijente tako i u pedijatriji. U Srbiji se rade sve vrste gore nabrojenih sindromskih testiranja. Indikacija ima mnogo ali je obim limitiran budžetom ustanove. Cena jednog testa za sindromsko testiranje iznosi 20 000 din. Pri tom ne zaboravimo da se ovakvim multipleks PCR testiranjem istovremeno za manje od sata dobiju rezultati za do čak 43 patogena i gena rezistencije istovremeno, što bi definitivno dovelo do racionalnije upotrebe antibiotika i brže ozdravljenje”, otkrila je dr Jasmina na kraju.

Bonus video:

CENTRALNI DNEVNIK 22.05.2021.

21:36

CENTRALNI DNEVNIK 22.05.2021.

(Espreso/Mondo)