in

Post može da sačuva zdravlje (FOTO)

Dijabetes melitus tip 2 i u Srbiji, kao i u Evropi, poprima epidemijske razmere. Gotovo svako od nas poznaje makar jednu osobu koja ima ovu bolest, a o broju onih koje muči insulinska rezistencija da i ne govorimo. U razgovoru za Srećnu republiku prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, načelnik Odeljenja za lečenje hroničnih dijabetesnih komplikacija i ishranu i šef Kabineta za ishranu i prevenciju metaboličkih poremećaja na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma u UKCS, navodi da bi promena načina ishrane mogla da bude od velike koristi i onima koji imaju dijabetes, i onima koji su na posebnom režimu zbog insulinske rezistencije.

Prema njenim rečima, često se dogodi da ima više kombinovanih faktora, odnosno uzroka dijabetesa.

Stomačna gojaznost predstavlja glavni kriterijum za postavljanje dijagnoze premetaboličkog i metaboličkog sindroma i ukazuje na rizik za razvoj šećerne bolesti, aterosklerotskih komplikacija kao što su angina pektoris, infarkt i šlog, masne nealkoholne bolesti jetre, seksualnih poremećaja i neplodnosti, depresije i karcinoma. Svaka osoba sa stomačićem, a to se odnosi i na dečiji uzrast, adolescente i mlade ima premetabolički sindrom koji karakteriše hiperinsulinizam, insulinska rezistencija, pojava albumina, belančevina u mokraći, povišeni faktori tromboze i smanjena antioksidantna zašita. Stomačić je alarm da moramo da se trgnemo i sprečimo metabolički sindrom koji vodi u dijabetes i brojne hronične komorbiditete – kaže prof. Dimitrijević Srećković.

Privatna arhiva

Metabolički sindrom vodi u dijabetes, kaže prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković

Insulinska rezistencija je stanje koje se sve češće dijagnostikuje kod velikog broja ljudi u Srbiji, čak i kod onih veoma mladih. Mnogi je, nažalost, neozbiljno shvataju. Na pitanje kakva ishrana se preporučuje osobama kojima je dijagnostikivana insulinska rezistencija, a kakva onima koji već imaju dijabetes melitus tip 2, naša sagovornica kaže:

Predijabetes predstavljaju dva poremećaja: povišena glikemija našte (šećer u nultom minutu od 6,1 do 7,0 mmol/l, a nakon dva sata manji od 7,8 mmol/l) i intolerancija na glukozu (šećer u nultom minutu od 6,1 do 7,0 mmol/l, a nakon dva sata između 7,8 i 11,1 mmol/l). Predijabetes predstavlja prelazno stanje između normalne glukozne tolerancije i dijabetesa tip 2. Najbolji rezultati postižu se fizičkom aktivnošću zajedno sa pravilnom ishranom. Insulinska rezistencija je u osnovi gojaznosti, predijabetesa i dijabetesa, i ishrana kod ovih poremećaja je jedinstvena. Preporučuje se mediteranska ishrana koja je bogata dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica, mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja, omega-3-polinezasićenim masnoćama iz morske ribe, uz smanjenje masnoća i proteina životinjskog porekla. Dijabetes i pridružene bolesti mogu se prevenirati i lečiti izbalansiranom ishranom individualno podešenoj prema osobi. Individialni pristup uključuje godine, pol, telesnu težinu i stepen fizičke aktivnosti, na osnovu čega se izračunavaju dnevne energetske potrebe. Ako je prisutna prekomerna telesna težina koju karakteriše indeks telesne mase od 25 do 30 kg/m2 ili gojaznost gde je indeks veći od 30kg/m2 potrebno je dnevni kalorijski unos smanjiti za 500 kcal, čime se postiže gubitak težine oko dva do tri kilograma mesečno, što je za šest meseci 12 do 15 kg gubitka telesne težine. Dovoljno je da imamo stomačnu gojaznost za muškarce veću od 94 cm, a za žene veću od 80 cm, što definiše poremećaj premetabolički sindrom i da imamo rizik za sve pomenute poremećaje i bolesti.

U neformalnim razgovorima često se može čuti da naše prababe i bake nisu bolovale od dijabetes melitusa tipa 2 iako su se hranile, iz današnjeg ugla gledano, ne baš sasvim zdravo. Nutritivne navike porodica na našem podneblju nisu uključivale ni čija semenke, ni lan, ni avokado, ni maslinovo ulje, ali su zato na trpezi barem jednom sedmično bili zastupljeni pasulj, grašak, boranija, sočivo, meso, krompir, beli hleb, dosta svežeg voća i povrća, ali i domaći kolači. Ako se zna da su loše nutritivne navike jedan od glavnih uzročnika dijabetesa, kako smo došli do toga da čak 12 odsto ljudi u Srbiji ima dijagnostikovan dijabetes? Profesorka Srećković Dimitrijević objašnjava razloge:

Prvo, naši preci su dosta radili na polju, kretali su se, nisu jeli masnu hranu svakog dana, a koristili su biljnu medicinu, tj. lekovito bilje, divlje voće i čajeve od sušenog lišća za kontrolu šećera u krvi i prevenciju dijabetesa, poput lista kupine, borovnice, duda, koprive, zove, pelena, ruzmarina, maslačka, nane, bosiljka, ploda šipurka, cveta kamilice, ploda kleke. Koristili su beli luk, salatu od svežeg lista maslačka, plod i koren borovnice… Ove biljke smanjuju povišen nivo glukoze, jačaju imunitet, čiste organizam od parazita i virusa i pozitivno deluju na regulisanje ukupnog metabolizma glukoze i lipida. U poslednje dve-tri decenije naša hrana se značajno promenila, zbog čega se promenilo i naše zdravlje. Mi danas imamo veliki procenat gojaznih osoba, a poznato je da ne postoji zdrava gojazna osoba. Hrana koju danas ljudi jedu, pa i deca, puna je zasićenih masnoća i masti životinjskog porekla koje ne samo da oštećuju krvne sudove, nego su nutritivno prazne kalorije, dakle ne daju potrebne nutrijente organizmu, izazivaju konstantnu glad i opterećuju  organizam masnoćama. To znači da je naša hrana promenila nas i naše navike. Prema iskustvu iz sopstvene endokrinološke prakse, prema kome već šestomesečna, individualno podešena mediteranska dijeta ima statistički značajan efekt na indeks telesne mase, odnos obima struka i kukova, smanjenje insulinske rezistencije, povećanje insulinske senzitivnosti, povoljan efekat na lipidni status, odnos LDL i HDL holesterola, krvni pritisak, nivo homocisteina, agregaciju trombocita i prevenciju ateroskleroze.

Shutterstock

Mediteranska ishrana i hrišćanski post su odlična prevencija protiv dijabetesa tip 2

Na pitanje koliko post igra ulogu u prevenciji dijabetesa i kako bi on trebalo da izgleda da bismo sprečili pojavu ove bolesti, naša sagovornica kaže:

Post potpuno odgovara mediteranskoj ishrani i mogu da tvrdim da hrišćanskim postom možemo da sprečimo i lečimo sve hronične pomenute bolesti kao i sa mediteranskom ishranom koju koristim u kliničkom i naučnom radu. Post nije i ne treba da bude izgladnjavanje, već isključenje životinjskih masnoća i belančevina iz jaja, mesnih i mlečnih proizvoda uz korišćenje obilja voća, povrća, žitarica, ribe rečne i morske kao i svih vrsta ulja od kojih posebno ističem maslinovo ulje… Najnovija naučna istraživanja u svetu su pokazala da ako dva puta nedeljno isključimo belančevine i masnoće životinjskog porekla imamo povoljne efekte na prevenciju brojnih bolesti. Ovaj vid ishrane nazivaju fasting, a to je upravo post za koji je naš narod znao vekovima i tradicionalno ga upražnjavao sredom i petkom. Mnoge osobe imaju zbog određenih bolesti i stanja razrešenje od svog duhovnika i mogu da poste ceo post na ulju i na ribi.

Druga važna funkcija posta, pored čišćenja tela i uma od teške hrane, podseća naša sagovornica, jeste i čišćenje od teških misli i jačanje volje.

Odricanjem od masne i jake hrane mi jačamo svoju volju i čistimo i um od destruktivnih i loših misli. Dakle, vаžno је i jačanje naše volje i postizanja svih korisnih efekata ovakvog načina ishrane u prevenciji i lečenju gojaznosti, metaboličkog sindroma, šećerne bolesti, infarkta, šloga, masne jetre, depresije, neplodnosti i raka. Smanjen unos belančevina životinjskog porekla smanjuje rizik za rak, kao i nivo  homocisteina koji doprinosi razvoju ateroskleroze.

shutterstock.com

Polučasovna šetnja ili brzi hod povoljno utiču na regulisanje metabolizma

Kad je reč o fizičkim aktivnostima koje su preporučene u prevenciji dijabetesa, kao i kod osoba koje su već obolele, trebalo bi ih kombinovati sa pravilnom ishranom.

Preporučuje se mediteranska ishrana koja je bogata dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica, mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja, omega-3-polinezasićenim masnoćama iz morske ribe, uz smanjenje masnoća i proteina životinjskog porekla. Svakodnevna šetnja ili brzi hod u trajanju od bar pola sata dnevno i planirana uz stručno lice vođena fizička aktivnost povoljno utiču na regulisanje metabolizma i smanjenje gojaznosti  prevenciju predijabetesa, dijabetesa i pridruženih komorbiditeta.

Na predstojećem međunarodnom skupu “Sinergija prirode i nauke u lečenju dijabetesa” koji će biti održan u Beogradu prof. Srećković Dimitrijević govoriće i o lekovitom bilju koje ima ulogu u prevenciji i lečenju dijabetesa. Na pitanje koje lekovito bilje i u kojoj formi bi trebalo koristiti i da li je reč samo o biljkama koje rastu na našem podneblju ili ne, naša sagovornica kaže:

Biljke, voće i povrće najbolje deluju udruženo, jer je sve u prirodi kompatibilno i u harmoniji, čak i kada je reč o potpuno različitim stvarima, predelima, prirodnim pojavama, voću i povrću, semenima, biljkama… Tu moć lekovitog bilja u kontroli šećera u krvi i njegovu kompatibilnost i priroda i nauka svakodnevno potvrđuju. Nova izraelska studija pokazala je da kombinacijom devet biljaka u određenoj srazmeri dobijamo veoma moćan preparat u kontroli i lečenju dijabetes melitusa tip dva, bez kontraindikacija i neželjenih efekata. Te biljke su kurkuma, cimet, piskavica, gorka dinja, svertija, amla, srebrna svilenica, kutki, jambolska šljiva i one rastu uglavnom u Aziji i Africi, a neke od njih su dostupne i kod nas. Ova nasumična, duplo slepa studija pokazala je da se upotrebom ovih devet biljaka u prirodnom preparatu, u 97 odsto slučajeva reguliše nivo šećera u krvi, podstiče varenje, normalizuje lučenje insulina, smanjuje želju za šećerom, povećava nivo energije. Gost stručnog skupa je jedan od najpoznatijih svetskih dijabetologa, prof. dr Itamar Raz, koji je veliki pobornik lečenja dijabetesa na prirodan način upravo biljnom terapijom koja jednog dana može biti potpuno priznata i preporučljiva kao dodatak insulinskoj i metforminskoj terapiji.

BONUS VIDEO:



Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /