in

Pedijatar Jonev otkriva dve ključne stvari koje ih uzrokuju

Gojaznost je problem koji muči veliki deo svetske populacije, a ono što dodatno zabrinjava je činjenica da sve više pogađa decu. Brza hrana, fizička neaktivnost i mnogi drugi faktori stvaraju veći rizik za gojaznost, koja sa sobom nosi druge posledice. Višak kilograma kod dece kao i kod odraslih može biti ključni razlog za mnoge zdravstvene probleme, između ostalog i one koje imaju veze sa koštano-zglobnim sistemom.

Nedavno istraživanje britanskih naučnika otkrilo je da su devojčice koje se suočavaju sa gojaznošću već u četvrtoj godini života u velikoj opasnosti od problema sa kičmom, kolenima, zglobovima i ravnim tabanima. Ali, to nije problem samo sa decom u Velikoj Britaniji, već svuda u svetu, pa i u Srbiji. Starosna granica je šarenolika – od dece vrtićkog uzrasta, što je slučaj u Velikoj Britaniji, do tinejdžera na balkanskim prostorima.

Kako za Srećnu republiku kaže pedijatar dr Dejan Jonev, navedeni problemi su prisutni kod dece, pogotovo u pubertetu kada su prisutni takozvani bolovi rasta.

Zbog bolova rasta deca često prekidaju sportske aktivnosti i treniranje. Kad se ovi bolovi udruže sa gojaznošću, to dodatno utiče na opterećenje koštano-zglobnog sistema deteta – kaže dr Jonev za naš portal.

shutterstock.com

Gojaznost ima negativan uticaj na kičmu i koštano zgobni sistem

Prema njegovim rečima, kod dece to dovodi do još bolova, tromosti, a takođe gojazna deca ne mogu da se bave aktivno sportom.

– Imate primer kada neko skine 20 kilograma, pa kažu “uzmi 20 kg da držiš u ruci”, pa kad neko vidi koliko je to teško onda mu je jasno šta je imao na svom telu. Takođe, usled gojaznosti kod dece dolazi do deformiteta kičme. Oni su u razvoju, to su mlade kosti, pa i kičma može da strada zbog viška kilograma – upozorava pedijatar.

“Navike u ishrani formiraju se do treće godine života”

Na brigu o težini trebalo bi apelovati od najranijih dana, jer se navike u ishrani stiču do treće godine života deteta. Do tog doba dete stiče i afinitet prema određenim namirnicama, a u tome veliku ulogu imaju roditelji koji navikavaju dete kako na namirnice koje voli, tako i na količinu koju će jesti.

– Od treće godine života mogu da krenu problemi sa gojaznošću, a šta onda da kažemo u pubertetskom periodu? O težini bi trebalo voditi računa od najmanjeg uzrasta, navike u ishrani se stiču do treće godine, dete se vaspitava do treće godine i tad što ga naučite da jede to će jesti i kasnije – dodaje on.

Podatak da u Srbiji ima sve više gojazne dece ne bi trebalo “gurati pod tepih”, smatra sagovornik našeg portala. Istovremeno, on ističe da deca u Srbiji koja imaju problem sa viškom kilograma ipak ne spadaju u kategoriju preterano gojaznih.

Kad sam na poslednjim sistematskim pregledima računao indeks telesne mase, kod neke dece je ispalo da treba da izgube četiri-pet kilograma, što nije mnogo, ali ipak spadaju u kategoriju gojazne dece. Kada izmerimo detetu visinu i težinu, na osnovu BMI pratimo i dovodimo decu, naravno ako slušaju naše savete, do te idealne težine – navodi dr Jonev.

shutterstock.com

Navike u ishrani se stiču od malih nogu

Dok većina odraslih ima problem s krivom kičmom, kod dece, objašnjava dr Jonev, to nije tako učestalo koliko je učestalo loše držanje, kao i ravni tabani. Problem sa ravnim tabanima prisutan je, procenjuje dr Jonev, kod čak 80 odsto dece i to se jako teško otklanja, čak i uz uporno nošenje uložaka.

– Ja sam imao slučajeve dece i u osmom razredu i u srednjoj školi; uporno od malena nose uloške, međutim ravni tabani ostaju. Mučimo se i mi i ortopedi, ne možemo da objasnimo zašto je to tako, ali svakako se savetuje nošenje uložaka, kao i da dete kad god može hoda bosonogo – preporučuje doktor.

Neaktivnost i savremene tehnologije

“Epidemiji” ravnih tabana pedijatar Jonev pripisuje sedeći način života kod dece i odsustvo fizičke aktivnosti, čemu je doprinela savremena tehnologija.

Foto: Shutterstock

Hodanje bosih nogu po zemlji je pogodno ako dete ima ravne tabane

– Definitivno se deca ne bave dovoljno sportom, rekreacijom, dosta su statična, vezana su za mobilni telefon i kompjuter, više vode sedeći način života što, recimo, u mom detinjstvu nije bilo tako; nismo imali sve što imaju oni danas, pa smo više bili okrenuti prirodi i igri. Vi danas ne možete da isterate dete napolje da se igra, ono ima sve što mu treba kući, čime ono rukuje. Neću da govorim šta sve može da sazna odatle, a da jednostavno ne može da prihvati kritički, jer ne zna – upozorava stručnjak.

Pored statičnosti i nedovoljne fizičke aktivnosti, na gojaznost utiče i nepravilna ishrana, odnosno nezdrava hrana, sa čime se kod svojih mlađih pacijenata dr Jonev susreo u više navrata.

Dolazile su devojčice u pubertetu i žalile se kako su gojazne, a u pitanju je bila nepravilna ishrana. Objašnjavale su kako ne jedu mnogo, jedu samo jednom dnevno, i to uveče, što je katastrofa – upozorava pedijatar.

Naš sagovornik apeluje, ali i savetuje roditelje da u svakodnevicu svoje dece obavezno uvrste fizičku aktivnost barem u vidu polučasovne brze šetnje.

Brzi hod od pola sata je minimalna aktivnost koju bi trebalo da upražnjavamo i mi odrasli, ali i deca. Sedeći način života uzima danak i nije dobar ni za nas starije, ali ni za decu koja se razvijaju i rastu – zaključuje dr Jonev.

BONUS VIDEO:



Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /