in

Ovi simptomi diskus hernije su za operaciju: Neurohirurg dr Jelača otkriva kad je bol u stopalu alarm za ozbiljnu bolest

Diskus hernija je pomeranje diskusa ili jednog njegovog dela, iz međupršljenskog prostora, pri čemu može doći do kompresije i oštećenja nervnog korena ili kičmene moždine. Mnogi ljudi misle da je svaki bol u leđima diskus hernija, a poznato je da dodatna pažnja treba da se obrati ukoliko se bol spušta niz jednu ili obe noge.

Najveći problem kod diskus hernije i glavni simptom je bol. Bol se može javiti kada hodate, kada ležite i spavate, kada se krećete, kada se uopšte ne krećete, kada pomerite samo jedan deo svog dela, pa čak i kada kijate ili kašljete.

Ali ako ste mislili da se bol javlja samo u predelu leđa, prevarili ste se.

Ako se diskus hernija nalazi u donjem delu leđa bol možete osećati i u butinama i u donjem delu noge, kao i stopalima. Ali najintenzivniji je svakako bol u gluteusu.

Ako se diskus hernija nalazi u vratnom delu kičme obično se bol javlja u ramenom području i rukama.

Bol nažalost nije jedini simptom koji se javlja. U delovima gde se nalazi diskus hernija moguće je osećati trnjenje ili ukočenost, kao i slabost u mišićima.

Bol se širi u nogu

Neurohirurg dr Bojan Jelača, jedan od samo dvojice neurohirurga koji radi endoskopske operacije kičme ili minimalno invazivne operacije diskus hernije, gostovao je u emisiji “Vikend na K1” na K1 Televiziji. Tom prilikom objasnio je kada diskus herniju treba da shvatimo ozbiljno i kome se preporučuje operacija posle koje se nakon 24 sata pacijent otpušta kući i bude potpuno osposobljen za dalje funkcionisanje.

“Diskus hernija je česta dijagnoza za koju ljudi imaju različite ideje kako je lečiti, ali da bismo pričali o njoj, moramo da znamo šta je zapravo taj međupršljenski kolut ili diskus i koja je njegova uloga. Ceo kičmeni stub se sastoji iz vratnog, grudnog i slabinskog segmenta i svaki od njih ima svoje funkcije zasebno, a kao celina prenose jednu silu i opterećenje, koordinišu našim pokretima. Kičma nam radi, ima određenu funkciju. Između dva susedna pršljena nalazi se diskus, odnosno jedna tvorevina koja je bogata proteinom i vodom i koja ima jednu funkciju šok apsorvera, odnosno amortizera, da bi sve te sile prenela ravnomerno. Ako se ona potroši, nastaje diskus hernija”, rekao je neurohirurg, a na pitanje da li je svaki bol u leđima diskus hernija, dr Jelača je odgovorio:

“Zapravo, ona je najčešći razlog za bol u leđima, ali postoje i drugi razlozi za bol. Osvrnuo bih se na razne epidemiološke studije, a to znači da poređemo po učestalosti neke bolesti. Šansa da se bol u leđima kod jednog čoveka tokom života javi je čak 80 odsto. Šansa da se taj bol širi u nogu, da se pretvori u išijas, iznosi 50 odsto. Bol u leđima je jedan od najčešćih uzroka zašto se odsustvuje sa posla i zašto nam je svakodnevno funkcionisanje otežano”, objasnio je dr Jelača.

Da li su svi bolovi u leđima opasni?

“To jeste dilema kod svakoga. Međutim, nije svaki bol razlog da se javimo lekaru. Treba ispratiti bol, da li se pojačava, smanjuje, da li ima još neke komponente. Ne možemo smetnuti sa uma da bol u leđima može da bude simptom nekih opasnih bolesti. To mogu biti promene koje se javljaju starenjem. Ako bol narušava kvalitet života, onda se treba obratiti lekaru”, objasnio je neurohirurg.

Lečenje

“Na našu sreću, diskus hernija se najčešće leči bez operacije. To rade kolege fizijatri sa svojim fizioterapeutima i to je zapravo jedan skup delova lečenja kod kojih se postižu dobri rezultati. Pre svega, hirurzi postavljaju indikaciju za operaciju na osnovu stanja pacijenta i nalaza magnetne rezonance. Ako se ti nalazi poklapaju prilikom stručnog neurološkog pregleda pacijenta, onda možemo da pristupimo operativnom lečenju. Minimalno invazivne metode podrazumevaju da malim rezom možemo da dođemo do odgovarajućeg mesta, da napravimo dekompresiju živca i samim tim dobijemo jedan brži oporavak pacijenta”, rekao je dr Jelača i otkrio ko treba da se podvrgne ovoj operaciji:

“To su pacijenti sa bolom u leđima koji ne prestaje nakon fizikalnih tretmana. Treba biti vrlo oprezan kada se bol širi u jednu ili obe noge, kada postoje određeni simptomi za otežano kretanje, kada je kretanje ograničeno zbog trnjenja nogu, slabosti koja se razvija prilikom hoda. Vrlo je opasno kada dođe do slabosti određenih mišića, konkretno stopala, što može ostaviti trajni invaliditet kod pacijenta. To je grupa pacijenata koja treba da se javi lekaru. To su pacijenti kod kojih treba brzo sprovesti dijagnostiku, pregled i doneti odluku kako lečiti. To ne mora da znači da je hirurški način jedini za lečenje”, rekao je neurohirurg.

Preventiva

“Preventiva kao jedan recept ne postoji, ali postoji građenje dobrih životnih navika. Dobra ishrana, kvalitetna, umerena fizička aktivnost koja ne treba da bude na nivou čuda, nego nešto što kontinuirano radimo. Ne smemo da zaboravimo da neki mišići za nas rade konstantno, i dok sedimo i ležimo”, rekao je doktor.