in

Niske temperature teraju srce da jače radi: Oprez kad izlazite napolje, minus može da bude koban – ovo obavezno uradite

Ako imate problema sa kardiovaskularnim sistemom, možda ste primetili da se zimi osećate lošije nego u ostatku godine. Sa padom spoljne temperature dolazi i do pada telesne temperature, što vam onda, ako imate problema sa srcem, šalje intenzivnije signale da nešto nije u redu sa vašom „pumpom i njenim cevima“. Sudeći po statističkim istraživanjima, zimi se povećava broj srčanih udara.

Statistika srčanih udara u Sjedinjenim Državama, koja je objavljena u časopisu Medicine 2021. godine, pokazuje da su najčešći u decembru i januaru. Kardiolozi objašnjavaju da hladno vreme smanjuje telesnu toplotu, zbog čega srce radi brže. Naime, hladno vreme dovodi do pojave koja se zove vazokonstrikcija. Ova komplikovana reč označava sužavanje krvnih sudova, zbog čega srce pojačano radi na zagrevanju ekstremiteta, posebno prstiju na rukama i nogama.

Uglavnom, po hladnom vremenu naše trup najbolje zadržava toplotu, dok su udovi najviše pogođeni njenim gubitkom. Zbog hlađenja ekstremiteta, naša pumpa radi brže nego što bi trebalo. U takvoj situaciji se povećava ne samo broj otkucaja srca, već i krvni pritisak. Povremeno povećanje krvnog pritiska nije problem, ali ako je česta pojava, onda sa sobom nosi opasnost jer visok pritisak opterećuje srce i oštećuje krvne sudove zbog povećanog pritiska na njihove zidove.

Oprez se savetuje i starijim osobama i dijabetičarima koji mogu imati problema sa krvnim sudovima, a to ne znaju jer nemaju dijagnozu. Svakako je dobro imati na umu da ne treba izlaziti u doba dana kada su temperature niže, rano ujutru ili uveče, već birajte vreme usred dana. Obucite se prikladno i izbegavajte naglo napuštanje zagrejanog prostora na spoljašnju temperaturu. Zbog toga je dobro da otvorite prozore i provetrite prostoriju dok se spremate za izlazak ili pre izlaska neko vreme provedete u hodniku zgrade, kako bi se telo prilagodilo spoljašnjim uslovima.

Starost i rizik

Na pojavu srčanog udara utiču brojni faktori, od kojih na neke ne možemo uticati. U osnovi, muškarci su skloniji kardiovaskularnim bolestima od žena. Godine nose svoje rizike i vreme je nemilosrdno, pa što ste stariji, to ste podložniji srčanim udarima.

Faktori kao što je genetika takođe igraju važnu ulogu u ovim bolestima. Jedan od velikih rizika u nastanku bolesti srca i krvnih sudova je pušenje. Dijabetes je takođe faktor rizika. Prema rečima stručnjaka, u trenutku kada se dijabetes manifestuje, već su se desile promene u srcu i krvnim sudovima koje povećavaju rizik od moždanog udara, a potom i prerane smrti. Gojaznost je takođe jedan od faktora rizika, a posebno je opasan višak masnoće na stomaku.

Naime, salo na ovom delu tela zahteva pojačan srčani napor. Zato ovaj deo tela držite pod kontrolom, ne samo zbog estetike, već prvenstveno zbog zdravlja, a ako imate viška, smanjite struk što pre. Kod bolesti srca i krvnih sudova može doći do začepljenja krvnih sudova usled nagomilavanja plaka ili naslaga koje sužavaju zidove sudova. Ove akumulacije otežavaju normalan dotok krvi i kiseonika u sve delove tela i na taj način remete normalno funkcionisanje celog organizma.

Na mestima gde se nakupljaju masne naslage u sudovima, mogu i da se popucaju, a ovi polomljeni delovi putuju krvotokom i mogu da završe u srčanim arterijama, što može imati fatalne posledice. Pucanje plaka može biti pojačano i hladnoćom. Niske temperature utiču i na viskoznost krvi, u kojoj važnu ulogu igra fibrinogen ili protein važan u procesu zgrušavanja. Bez tog proteina, svaka posekotina bi bila fatalna. Ali sve stvari traže svoju ravnotežu, pa prisustvo ovog proteina u većoj količini stvara probleme jer može dovesti do stvaranja opasnih krvnih ugrušaka.

Važni vitamini

Naravno, ne morate odmah da doživite srčani udar, ali povećani nivoi fibrinogena dovode do raznih problema kao što su umor, bol u mišićima i problemi sa pamćenjem. Uzrok srčanog udara može, izgleda, biti povezan sa nedostatkom vitamina D. Američki koledž za kardiologiju objavio je rezultate studije o uticaju vitamina D na sposobnost srca da pumpa krv kroz telo nazad u 2016.

Jedna grupa u toj studiji konzumirala je vitamin D dnevno u dozi od 100 mikrograma, dok je druga uzimala placebo, u obliku tableta šećera. U pitanju su bile starije osobe od oko sedamdeset godina sa srčanim tegobama. Naime, kod zdravih ljudi se pri svakom otkucaju srca ispumpa 5 litara krvi, dok se kod onih sa srčanim tegobama ispumpa samo jedna četvrtina te količine.

Ovo istraživanje je pokazalo da je u analiziranom uzorku količina ispumpane krvi povećana za približno 30 odsto, što je već impresivan rezultat. Očigledno je da postoji međuzavisnost između rada srca i izlaganja sunčevoj svetlosti, ali sama istraživanja nisu otkrila mehanizme pomoću kojih vitamin D utiče na samo srce i njegovu sposobnost da pumpa krv.

Kardiolog Klaus Vite, iako smatra da vitamin D poboljšava rad srca, kaže da ga još ne treba rutinski propisivati i da pre takve prakse treba uraditi opsežniju studiju. Iako je niska temperatura u velikoj meri odgovorna za brojne fiziološke promene u našem organizmu koje kod osoba sa kardiovaskularnim problemima mogu dovesti do srčanog udara, nije sve u vezi ni sa temperaturom, pa su istraživanja pokazala da je, na primer, srčanih udara u Ujedinjenog Kraljevstva nego na području Skandinavije. Takav rezultat prkosi logici jer je Skandinavija mnogo hladnija od Engleske.

 

Slabiji oporavak

Dakle, nije sve u hladnoći, već i o pripremljenosti ljudi i zdravstvenog sistema za određene vremenske prilike. To znači da, bez obzira koliko je hladno, ipak možemo sebi pomoći ozbiljnijim pristupom. Poznato je da je prognoza lečenja starijih osoba hospitalizovanih zbog kardiovaskularnih bolesti različita u različitim godišnjim dobima. Statistika kaže da je procenat preživljavanja starijih veći u toplom nego u hladnom delu godine. S druge strane, mlađi ljudi imaju istu stopu mortaliteta, odnosno procenat oporavka bez obzira na period u godini u kojoj su primljeni na bolničko lečenje.

Statistike pokazuju da starost igra važnu ulogu u povećanju rizika od srčanog udara u zimskim mesecima. Niske temperature neće dovesti do prehlade, ali će smanjiti imunitet i omogućiti da lakše obolimo, a onda smo podložniji infarktu. Preporuke su sledeće: ako ste stariji, tokom hladnih meseci se oblačite toplo i višeslojno kako biste što bolje regulisali telesnu toplotu i tako smanjili rizik od srčanog udara. U starosti je ponekad teško proceniti da li je temperatura u kući dovoljno visoka, zbog čega se preporučuje oslanjanje na termostat i održavanje grejanja na temperaturi između 18 i 21 stepen Celzijusa.

Naravno, s obzirom na finansije i krizu u kojoj živimo, moramo da štedimo i na grejanju, pa je preporučljivo da zagrevamo sobe u kojima boravimo, a spavaću sobu samo pre spavanja. Pravo pitanje je šta možemo učiniti da sprečimo rizik od srčanog udara tokom zimskih meseci. Treba izbegavati hranu sa visokim sadržajem holesterola i hraniti se zdravo, ali i povećati unos namirnica bogatih vitaminom D, a telo zagrejati odgovarajućom odećom. Fizička aktivnost za starije osobe tokom hladnog perioda godine treba da se odvija u zatvorenom prostoru kako bi se telo poštedelo temperaturnog stresa.