in

Neurolog Gorica Đokić razjašnjava šta prethodi ovom poremećaju

Epilepsija je neurološki poremećaj koji nastaje zbog sprovođenja neadekvatnih signala (impulsa) iz nervnih ćelija mozga (neurona). Epilepsija spada u grupu dugotrajnih neuroloških poremećaja koji karakterišu epileptični napadi. U zavisnosti od mestu u mozgu gde je došlo do poremećaja, javljaju se razni tipovi epileptičkih napada.

Povodom Svetskog dana posvećenog osobama sa epilepsijom 26. marta, Udruženje “Centar za obolele od epilepsije” navodi da je ova bolest četvrti najčešći neurološki poremećaj. Prema statistici, u Srbiji ima oko 70.000 osoba obolelih od epilepsije, dok je procena da u svetu ima oko 50 miliona ovih pacijenata.

shutterstock.com

Svetski dan posvećen obolelilima od epilepsije obeležava se 26. marta

Epilepsija predstavlja relativno često oboljenje centralnog nervnog sistema, koje se ispoljava iznenadnim prekidima moždanih funkcija, sa ili bez poremećaja stanja svesti, koji se nazivaju epileptički napadi – objasnila je za Srećnu republiku dr sc. med. Gorica Đokić.

Pod epileptičkim napadom se podrazumeva prolazna pojava simptoma i/ili znakova, koji su posledica nenormalne, prekomerne ili hipersinhrone aktivnosti neurona u mozgu. Napad nastaje naglo, neočekivano i najčešće traje oko jedan minut. 

Epileptički sindromi predstavljaju specifičan skup električnih, kliničkih i razvojnih karakteristika, čije prepoznavanje može značajno uticati na tok lečenja. Pacijenti sa epilepsijom se posebno moraju tretirati u zavisnosti od vrste epilepsije koju imaju. Epilepsije se tako, prema etiologiji, dele na genetske, strukturalno/metaboličke i one nepoznatog uzroka. Strukturalno – metaboličke epilepsije, ranije zvane kao simptomatske, obuhvataju 40 odsto pacijenata sa epilepsijom u srednjoj životnoj dobi, sa povećanjem učestalosti ka starijoj životnoj dobi. Epilepsije nepoznatog uzroka, ranije zvane idiopatske i kriptogene, obuhvataju oko 70 odsto pacijenata sa epilepsijom, i dalje predstavljaju izazov istraživačima za buduća otkrića – dodala je ona. 

To praktično znači da ova bolest može da se javi u najrazličitijim uzrastima od beba, dece do odraslih. 

– Pacijenti čija se epilepsija ne uklapa u kriterijume za specifične elektrokliničke sindrome moraju biti razmatrani kao pacijenti sa epileptičkom bolesti u skladu sa modalitetima napada i uzroku nastanka – rekla je dr Đokić.

Starinska podela epileptičkih napada na generalizovane i fokalne je preživela sud vremena.

– Refraktorne epilepsije su prema najprihvaćenijoj Bergovoj definiciji epilepsije, u kojima pacijent ima jedan ili više napada mesečno u periodu od 18 meseci, uprkos primeni dva ili više antiepileptika. Oko 30 odsto osoba koje boluju od epilepsije imaju refraktornu epilepsiju. Kod 52 odsto pacijenata sa refraktornim epilepsijama postoji kognitivno/bihejvioralno/psihijatrijski komorbiditet – pojasnila je ona.

shutterstock.com

Pomućen vid jedan je od simptoma epi napada

 

Kako izgleda epi napad:

  • pomućenje ili gubitak  svesti
  • konvulzije, odnosno grčenje
  • mioklonizmi brzi i spontani trzaji mišića
  • ritmički treptaji očnih kapaka
  • epigastrička aura (nelagodnost, mučnina, grč u pregledu sredine gornjeg dela trbuha) 

Moguće komplikacije

Na pitanje da li epi napadi mogu da se jave i kod osoba koji ne pate od epilepsije, dr Đokić je rekla da je najteža komplikacija epilepsije je epileptički status. 

– Epileptički status je tridesetominutna, kontinuirana, epileptička aktivnost mozga, konvulzivnog ili nekonvulzivnog tipa. Spada u urgentna medicinska stanja, i direktni je uzročnik oko 42.000 smrti pacijenata godišnje, i još nekoliko desetina hiljada ireverzibilnih moždanih oštećenja. U velikom broju slučajeva se javlja kod osoba koje nemaju epilepsiju, ali imaju neko drugo oboljenje, kao što je na primer tumor mozga, encefalitis, kraniocerebralna trauma, cerebrovaskularna bolest ili kokainska zavisnost. Epileptički status se javlja kod oko 25 odsto osoba koje boluju od epilepsije sa gotovo duplo većom učestalošću kod osoba koje boluju od refraktornih epilepsija. Epilepsija nepoznatog uzroka kod 10 odsto pacijenata počinje epileptičkim statusom. Prolongirani ponavljani napadi ili serije napada mogu da uzrokuju brzo i trajno oštećenje neurona ili neuronalnu smrt – pojasnila je dr Đokić.

BONUS VIDEO: